Izvor: RTS, 30.Jul.2009, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNS kritikuje Zakon o informisanju
Odluku da o izmenama Zakona o javnom informisanju Skupština ne glasa sutra, UNS pozdravio i ponavljajući ranije kritike predložio Vladi da pronađe kvalitetnija rešenja. Ministarstvo kulture odbacuje navode da predložene izmene ugrožavaju slobodu medija.
Udruženje novinara Srbije pozdravilo je odluku predsednice Skupštine da se poslanici sutra ne izjasne o izmenama Zakona o javnom informisanju, ali su i na današnjoj tribini te organizacije ponovljene kritike predloženih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakonskih rešenja.
Inače, UNS je ranije ocenio da taj zakon ugrožava slobodu medija. Isti stav ima i Asocijacija profesionalnih emitera Srbije ističući da su posebno pogođeni elektronski mediji. U Ministarstvu kulture odbacuju te navode.
Ako budu usvojene izmene zakona o javnom informisanju, Srbija će se naći u društvu Kazahstana, Tadžikistana, Uzbekistana, Belorusije i Rusije - država koje imaju restriktivne medijske zakone, ocenjuju u UNS-u.
Predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović kaže da u tom udruženju ne veruju političarim, već samo u zakone.
"Ovaj zakon ne sme da prođe zato što može postati opasno oruđe protiv slobode medija u rukama bilo koje vlade", objašnjava Smajlovićeva.
To potvrđuje, kažu u UNS-u, i analiza zakona, koju je uradila vašingtonska kancelarija za medijsko pravo "Kovington i Brling", u kojoj se navodi i da pojedine odredbe nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a posebno zahtev za upis medija u registar javnih glasila i drastično povećanje novčanih kazni.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski rekao je da ograničenja predviđena zakonskim odredbama o kojima će poslanici odlučivati, nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i da će pogoditi i one medije koji ne krše etičke norme.
Veljanoviski je istakao da će za to biti odgovorni Ministarstvo kulture kao predlagač, Vlada Srbije, koja je prihvatila takva rešenja i Skupština Srbije, ako ih bude izglasala.
Kao delove zakona koji su u suprotnosti sa demokratskim standardima Valjanovski je naveo odredbe o registru medija i o visini kazni, čija će primena ugroziti najpre medije koji dobro rade svoj posao, ali nisu finansijski moćni.
"Niko od nas nije rekao da nema u medijima lošeg rada, kršenja zakona i protiv njih se treba boriti, ali ovo nije način kojim taj problm može da se istisne iz naše medijske sfere", smatra Veljanovski.
Zastrašujuće kazne vode ka autocenzuri
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da su novčane kazne koje su predložene izmenama Zakona o informisanju, više i od kazni propisanih Krivičnim zakonikom za mnogo teža dela.
Kazna ne sme u sebi da sadrži ništa što će makar i indirektno izazivati autocenzuru. Ovako, bojim se, izaziva. Za naše medije, cifre od 10 ili 20 miliona dinara su zastrašujuće", navodi Šabić.
Ako zakon bude usvojen, ocenjeno je na skupu, o njemu će morati da se izjasni Ustavni sud Srbije, a sigurno će biti predstavki i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. S druge strane, nadležni ministar ostaje pri stavu da zakon neće ugroziti slobodu medija.
"Verujem da je ovaj zakon poteban svima i da će upravo oni koji ga komentarišu i kritikuju, njegovom primenom u narednom periodu shvatiti koliko je on bio opravdan. Ovako imate situaciju jedne lokomotive koja ide nizbrdo i ako je ne zaustavite, za nekoliko godina će gorući problem postati nerešiv", kaže ministar kulture Nebojša Bradić.
Ministar ponavlja da su uvažene primedbe novinarskih udruženja i da je sad najvažnije da Zakon bude što pre usvojen, jer su, kaže, kršenja dosadašnjeg zakona ugrozila medijsku i javnu scenu Srbije.
