Izvor: RTS, 15.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNMIK manipuliše sa dokazima
Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu skriva dokumente o istrazi koja je vođena povodom navoda o trgovini organima Srba otetih tokom sukoba 1998-99. godine. Istražitelji UN, pre četiri godine, posetili "žutu kuću" i prikupili dokazni materijal. UNMIK obavestio Beograd da namerava da pokrene istragu o trgovini organima.
Misija UN na Kosovu još uvek nije odgovorila na zahtev srpskog tužilaštva da mu dostavi izveštaj o istrazi koja je, marta 2004. godine, vođena u okolini >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sela Burelj na severu Albanije.
Burelj je označen kao mesto u kojem su kidnapovani kosovski Srbi mučeni, ubijani i gde su im vađeni organi, koji su, kasnije, prodavani na crnom tržištu.
"Istražni sudija je 8. oktobra zatražio izveštaj od UNMIK-a, ali još uvek nema odgovora. Najpre nam je, 6. juna, odgovoreno da nemaju ništa, da bi se kasnije pojavio izveštaj koji ima pečat misije UN na Kosovu. Postavlja se pitanje zašto nas UNMIK o tome nije obavestio", rekao je Radio-televiziji Srbije portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić.
"UNMIK-ov izveštaj iz 2004. sa lica mesta u žutoj kući potpuno je skinuo neke maske", rekao je Vekarić.
Izveštaj UNMIK-a, koji su potpisali šef Kancelarije za nestala lica i foreznička ispitivanja Hose Pablo Baribar, forenzički fotograf Alan Vitman, forenzički istražitelj Tom Greindž, forenzički antropolog Tanja Delaberd i forenzičar mesta zločina Hroar Fridenlund, sadrži četiri strane teksta i skice "žute kuće" u selu Burelj.
Istražitelji su put sela Burelj, odnosno "žute kuće", koja se nalazi na petnaestak kilometara južno od tog mesta, krenuli na zahtev Haškog tribunala, uz obrazloženje da je nekoliko svedoka izjavilo da su neki ljudi ubijani ispred te kuće i da su njihova tela, potom, sahranjena na groblju u istoj oblasti, ali su na tom groblju viđene neobeleženi grobovi.
Istraga, kojoj su prisustvovalo obezbeđenje Haškog tribunala, tužilac iz Burelja, lokalni policajci i prevodilac, trajala je dva dana, odnosno 4. i 5. februara 2004. godine, a izveštaj je predat mesec dana kasnije, odnosno 8. marta, navodi se u dokumentima u koje je Internet portal RTS imao uvid.
Prikupljeni dokazni materijal, odnosno plastična intravenska boca, špricevi, ambalaža od pilula, komad tkanine koji odgovara materijalu za izradu hirurških kombinezona, futrola za pištolj, špric i bočice raznih tableta, priložen je uz izveštaj i, navodno, se nalazi u arhivi UNMIK-ovom forenzičkom odeljenju u Orahovcu.
Istražitelji UNMIK-a, međutim, nisu uspeli da istraže groblje na kojem su navodno sahranjeni ostaci ubijenih Srba.
"Tražili smo da se zaštite dokazi u Orahovcu, koji imaju značaj za ovaj predmet. Ako su dokazi nestali, to ne bi bilo iznenađenje, jer očigledno da se radi o nečemu što nije uobičajeno u procesno pravnom smislu", rekao je Vekarić.
"Na osnovu istrage, prema našem mišljenju nema jasnih dokaza da su osobe krvarile kao rezultat kriminalnih dela u kući jugozapadno od Burelja u Albaniji. Ipak, bilo je reakcija luminola u kuhinji i ostavi", navodi se u izveštaju forenzičkih stručnjaka UNMIK-a.
Luminol je osetljiva hemikalija, koja služi za otkrivanje tragova krvi. Osvetljena ultraljubičastim svetlom, ta hemikalija otkriva tragove hemoglobina, ali i hlora, nikla i bakra, zbog čega tragovi krvarenja moraju biti dodatno ispitani u laboratorijama.
Istražni tim UNMIK-a, međutim, nije uzeo uzorke sa mesta za koja se sumnjalo da sadrže tragove krvarenja.
Ovakav zaključak istražnog tima predstavlja i osnovu za ignorisanje zahteva vlasti u Beogradu da tužilaštvo u Albaniji pokrene istragu o navodnoj trgovini organima otetih Srba, odnosno ukupno oko 300 osoba koje su, prema tvrdnjama tužilaštva u Beogradu i bivše glavne tužitelje Haškog tribunala Karle del Ponte, žrtve albanskog podzemlja.
Osam svedoka Karle del Ponte
Bivša haška tužiteljka Karle del Ponte je u knjizi "Lov, ja i ratni zločinci" navela da je tužilaštvo došlo do saznanja da su Srbima koji su 1999. godine nestali na Kosovu vađeni bubrezi i drugi organi, koji su krijumčareni i prodavani stranim klinikama.
Prema Del Ponteovoj, pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova su do 300 zarobljenika, uglavnom Srba, posle 1999. godine odvukli u Kukeš i Tropoju u Albaniji i tamo ih zatvorili, a zatim, najmlađe i najsnažnije prebacili u selo Ribe, kod Burelja
Del Ponteova se poziva na osam svedoka koji su svi, nezavisno jedan od drugog, isto govorili - o jednoj žutoj kući u selu Ribe, u čijem podrumu je jedan lekar, ''Albanac iz Peći, s upadljivo kukastim nosem'' vadio organe pedestorici zarobljenika.
Albanska tužiteljka Ina Rama je delegaciji iz Beograda prenela da istraga albanskog i haškog tima nije potvrdila navode Karle del Ponte o trgovini organima kidnapovanih Srba, što je srpske zvaničnike navelo na zaključak da je ignorisanje zahteva za pokretanjem istrage "politički motivisano".
Istragu nije pokrenuo ni Haški tribunal, objašnjavajući da se mandat tog suda odnosi na period do početka raspoređivanja međunarodnih civilnih i vojnih misija na Kosovu juna 1999. godine, ali istragu, bez nekog podrobnijeg objašnjenja, nije pokrenuo ni UNMIK.
Istraga
Istraga srpskih vlasti usmerena je ka rasvetljavanju okolnosti pod kojima je oko 300 Srba, otetih nakon okončanja sukoba na Kosovu, prebačeno u nelegalne logore na severu Albanije, gde su mučeni, nakon čega su im hirurškim intervencijama odstranjivali vitalne organe, koje bi kasnije prodavali.
Takođe, zatražena je i istraga o navodima da se u okolini mesta Tropoja, Kukeš i u blizini rudinka Deva nalaze masovne grobnice u kojima su sahranjivani ostaci otetih osoba. "Zarobljeni civili su podvrgavani torturi i mučenju... Tužilaštvo za ratne zločine došlo je i do informacija o navodnom postojanju masovne grobnice u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci zarobljenih lica", navodi srpsko tužilaštvo.
Kao odgovorni za ovu operaciju označeni su nekadašnji lokalni komandanti bivše Oslobodilačke vojske Kosova, ali i zvaničnici UNMIK-a, koji su ignorisali pozive da se rasvetli sudbina nestalih Srba i ostalih nealbanaca.
Na licu mesta - "Špigl"
Nemački nedeljnik "Špigl" objavio je nedavno razgovor sa vlasnikom "žute kuće" Abdulom Katučijem, koji je izjavio da su jednog dana, u februaru 2004. godine, u njegovu kuću, dok je čuvao ovce u brdu, banuli teško naoružani policajci i stranci, zajedno s jednim albanskim državnim tužiocem, sve preokrenuli, čak i pikavce pokupili, a nekom hemijskom tečnošću, da bi otkrili tragove krvi, poprskali sobe.
Istražni tim UN se, prema rečima Katučija, posebno zanimao za jednu sobu u prizemlju, gde je betonski pod ofarban u crno i zbog toga su želeli dalje da buše, a onda im je on rekao da to mogu uraditi samo pod uslovom da plate odštetu.
Posle toga su se ''muškarci i jedna žena" povukli, kaže Katuči, koji tvrdi da je, tek u aprilu, kad je objavljena knjiga Del Ponteove, zapravo, saznao šta su oni tada tražili u njegovoj kući.
Kad ne bi bio tako siromašan, Katuči bi, kako je rekao "Del Ponteovu tužio pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu".
Ipak, nedeljnik navodi da starac nije mogao ubedljivo da odgovori na pitanje čemu su služile prazne flaše od infuzione tečnosti sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji i igle, koje su pronašli istražni organi u blizini starčeve kuće.
''U ovom okruženju, bez odgovarajuće medicinske brige je potpuno normalno da ljudi sami sebi u nuždi daju injekcije'', prenosi ''Špigel'' izjavu 26-godišnje Katučijeve unuke, ocenjujući da to, ipak, ne zvuči uverljivo. Kad je reč o pronađenim ostacima krvi u njihovoj porodičnoj kući, unuka kaže da se tu porodila jedna žena, a osim toga, tu se i za islamske praznike, kako je rekla devojka, kolje stoka.
I kod boje kuće u pomoć dedi priskaču unuci - svi svedoci opisali su je kao žutu, a ona je sada bela. I za to Katučijevi imaju objašnjenje, iako su u početku tvrdili da je kuća uvek bila bela, ali se ipak unuka "prisetila" da su je prekrečili za jednu svadbu, prenosi ''Špigl'', ukazujući na to da su istražni organi ispod bele boje, ipak, pronašli - žutu.
