Izvor: Politika, 05.Apr.2014, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UNHCR „briše” srpske izbeglice iz Hrvatske
MSP: Odluka doneta uz izričito protivljenje Srbije, oglušili su se o sopstvena pravila i zanemarili stvarni položaj izbeglica
Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice izdala je juče preporuku da izbegli iz ratnog pakla Hrvatske tokom devedesetih godina izgube status izbeglica, jer su se, dvadeset godina nakon završetka ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, okolnosti koje su dovele do raseljavanja ljudi iz temelja promenile. Kako u razgovoru za naš list objašnjava Melita Šunjić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << viši regionalni službenik UNHCR-a za odnose sa javnošću u Briselu, Srbi koji su prognani iz Hrvatske tokom devedesetih godina, mogli bi da izgube status izbeglica najranije krajem ove godine, a najkasnije krajem 2017. godine. Komentarišući preporuku UNHCR-a, ona ističe da više ne postoje postoje okolnosti koje su dovele do raseljavanja ni mogućnost progona Srba iz ove zemlje.
Melita Šunjić dodaje da preporuka UNHCR-a nema formalno pravnu snagu i ističe da ova agencija UN ne može ni da dodeli, ni da oduzme status izbeglice – to mogu samo zemlje koje su izbeglicama pružile azil.
– Status izbeglice je privremeni, a ne trajni status osobe – kada se situacija u zemlji iz koje je ta osoba izbegla promeni iz temelja, mi dajemo preporuku o ukidanju statusa izbeglice. Mi smatramo da je život u izbeglištvu kao život u čekaonici – niste ni ovde, ni tamo. Takođe, smatramo da nakon dvadeset godina života u „čekaonici” mora da se pronađe trajno rešenje za osobe – ističe Melita Šunjić.
U saopštenju za javnost UNHCR-a, između ostalog, navodi se da je regionalna saradnja intenzivirana, da je došlo do dobrovoljnog povratka i da su različite etničke grupe pokazale kako je miran suživot moguć, kao i da je sve očitiji i napredak na ekonomskom i političkom planu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, sa druge strane, izrazilo je duboko nezadovoljstvo zbog preporuke Visokog komesara UN za izbeglice da se izbeglicama iz Republike Hrvatske ukine izbeglički status. Kako se ističe u saopštenju za javnost MSP-a, ovu odluku doneo je Visoki komesar bez konsultacija sa državama članicama UN i uz izričito protivljenje Srbije kao zemlje sa najvećim brojem izbeglica iz Hrvatske, kojih ima 41 861.
– Srbija je u više navrata na najvišim nivoima u UN izrazila nedvosmisleno neslaganje sa inicijativom UNHCR-a za donošenje neutemeljene i očigledno političke odluke, s obzirom na to da nisu omogućena održiva rešenja za položaj izbeglica, posebno za njihov održiv povratak u Hrvatsku. Ukazivali smo na posledice po odnose u regionu, uključujući i za sprovođenje Regionalnog stambenog programa kao inicijative četiri države regiona – Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koju su podržali sam UNHCR, druge međunarodne organizacije i najvažnije zemlje donatori. Prema pravilima UNHCR-a, prilikom donošenja odluka o ukidanju izbegličkog statusa moraju biti konsultovane zainteresovane države. Prema istim pravilima, teret potvrđivanja da su fundamentalno, stabilno i trajno promenjene okolnosti u zemlji porekla izbeglica leži na državi prijema – ističe se u saopštenju MSP-a i konstatuje da se UNHCR ne samo u potpunosti oglušio o sopstvena pravila već je zanemario stvarni položaj izbeglica iz Hrvatske. Takva jednostrana odluka je bez presedana u dosadašnjoj praksi UNHCR-a, koja se uvek zasnivala na konsenzusu zainteresovanih država o pitanjima ovakve težine, konstatuje se u ovom saopštenju.
– Republika Srbija ne prihvata preporuku UNHCR-a i nastaviće da pruža punu zaštitu i pomoć svim izbeglicama na svojoj teritoriji, dajući, kao i do sada, maksimalni doprinos stvaranju trajnih i održivih rešenja za njihov položaj. Odgovornost za konsekvence odluke o prestanku izbegličkog statusa izbeglicama iz Hrvatske će zato u potpunosti snositi UNHCR – zaključuje se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić ne krije iznenađenje i razočarenje zbog preporuke UNHCR-a i ističe da je ova agencija Ujedinjenih nacija prvi put u svojoj istoriji donela preporuku o ukidanju statusa izbeglice uprkos protivljenju Srbije i Bosne i Hercegovine, to jest zemalja koje su izbeglicama pružile azil. Osim toga, ovaj dokument nije stavljen na uvid za komentare i ne prepoznaje činjenicu da se problem izbeglica „rešio” njihovom integracijom u Srbiju, a ne povratkom u Hrvatsku. Prema zvaničnim podacima UNHCR-a, u Hrvatsku se vratilo 130.000 osoba, a mi baratamo sa podatkom od 45.000 ljudi, kaže Cucić i dodaje da je o ovoj preporuci UNHCR-a obavešten iz medija, a ne od ove agencije UN.
– Iako preporuka UNHCR-a nije obavezujuća za zemlje koje su pružile azil izbeglicama, ona šalje snažnu preporuku svetu da izbeglim Srbima više nije potrebna finansijska podrška – zaključuje Vladimir Cucić.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta zatražio je od Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice da odustane od preporuke o ukidanja izbegličkog statusa Srbima prognanim iz Hrvatske i istakao da će biti onemogućeno ostvarivanje prava i održiv povratak prognanih ako zemlje azila ukinu status izbeglica. – Ukoliko UNHCR prihvati ovu inicijativu Hrvatske, preuzeće na sebe odgovornost za posledice koje iz ovoga mogu proizaći kako za same izbeglice tako i po regionalni proces, čiji je cilj otklanjanje posledica rata, postizanje pomirenja i trajnog mira u regionu – navodi se u pismu koje je Linta uputio visokom komesaru UN za izbeglice Antoniju Guterešu.
Linta upozorava da izbeglicama iz Hrvatske do danas nisu omogućeni uslovi za održivi povratak i naglašava da će ukidanje izbegličkog statusa za oko 41.000 ljudi koji trenutno žive u Hrvatskoj imati veoma ozbiljne posledice po njihove živote. On podseća da izbegla lica srpske nacionalnosti koja žive u Srbiji i trećim zemljama 19 godina posle rata ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava u Hrvatskoj – preko 40.000 izbeglica nije povratilo svoje stanarsko pravo, nije obnovljeno više od 10.000 srušenih srpskih kuća po hrvatskim gradovima gde nije bilo rata i više od 8.000 kuća na područjima koja su bila zahvaćena ratom.
Katarina Đorđević
objavljeno: 05.04.2014.
