Izvor: RTS, 01.Jun.2010, 09:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

UN osudio izraelski napad

Napad na konvoj brodova, koji su prevozili humanitarnu pomoć u Pojasu Gaze, izazvao je oštre međunarodne osude Izreala. Turski premijer nazvao akciju "krvavim masakrom". SB UN usvojio deklaraciju u kojoj se traži sprovođenje istrage za napad na konvoj brodova i hitno oslobađanje zarobljenih brodova i civila.

Pro-palestinski aktivisti su poslali još jedan brod u Pojas Gaze, pošto je egipatski predsednik Hosni Mubarak naredio je da se na nekoliko dana otvori granični prelaz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ka Gazi u gradu Rafa.

Među uhapšenima, na jugu Izraela, nalazi se i državljanjin Srbije Srđan Stojiljković, snimatelj koji živi i radi u Njujorku. Njega je posetio otpravnik poslova ambasade Srbije u Izraelu Milutin Stanojević i od izraelskih zvaničnika zatražio njegovo oslobađanje.

Izrael će odmah deportovati stotine stranih aktivista uhvaćenih u ponedeljak na šest brodova koji su nosili humanitarnu pomoć pojasu Gaze u akciji izraelske mornarice, odlučio je kasno večeras izraelski premijer Benjamin Netanijahu.

Suočeni su rastućim kritukama jučerašnjeg smrtonosnog upada na konvoj brodova, izraelski zvaničnici su rekli da će 682 aktivista biti pušteno, uključujući i 24 kojima je Izrael ranije pretio da će ih optužiti za napade na svoje vojnike.

Izrael je objavio tačan broj aktivista iz ukupno 36 zemalja, među kojima su zapravo dve osobe iz Srbije, s tim sto je naznačeno da je jedna od njih s Kosmeta.

"Dogovoreno je da se pritvoreni odmah deportuju", rekao je Netanijahuov portparol Nir Hefec u pismenoj izjavi datoj novinarima. Netanijahu je odluku doneo nakon konsultacija sa svojim najvažnijim ministrima.

Kako je preneo izraelski radio, do četvrtka bi trebalo da budu deportovani svi uhapšeni putnici sa šest brodova međunarodnog konvoja.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije izrazilo je saučešće porodicama civila nastradalih u ponedeljak u napadu na flotu koja je prenosila humanitarnu pomoć ka Pojasu Gaze.

U saopštenju se navodi da Ministarstvo spoljnih poslova podržava sve zahteve, pre svega Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, "za hitnom, nepristrasnom, verodostojnom i transparentom istragom u skladu sa međunarodnim standardima."

Ministarstvo osuđuje prekomernu upotrebu sile koja je dovela do žrtava među civilima i poziva na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, kako bi se stvorili preduslovi da se na miroljubiv način pronađe rešenje za sadašnje neodrživo stanje blokade područja Gaze.

Jučerašnji napad na konvoj brodova, koji su prevozili pomoć za Palestince u Pojasu Gaze, u kome je poginulo devetoro ljudi, izazvao je oštre međunarodne osude Izreala. U kritikama prednjači Turska, koja je nezvanično podržala humanitarnu flotilu.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan nazvao je akciju Izraela "krvavim masakrom" i upozorio da niko ne bi trebalo da testira strpljenje Turske. Erdogan je rekao da je napad na turske brodove atak "na međunarodno pravo, ljudskost i svetski mir", i pozvao Tel Aviv da ublaži "nehumani embargo" prema Gazi što je pre moguće.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Kimun pozvao je Izrael da prekine blokadu Gaze i istakao da ne bi ni došlo do napada na flotilu brodova sa humanitarnom pomoći da je Tel Aviv poslušao međunarodne apele da odustane od blokade.

"Da se izraelska vlada obazirala na međunarodne pozive da prekine blokadu i na moj apel snažan i hitan i uporan, ovo se ne bi desilo", rekao je Ban, u intervjuu za Rojters.

Ban je dodao da je od ključne važnosti da se sprovede "potpuna istraga da bi se tačno odredilo kako je došlo do krvoprolića".

Napad izraelske mornarice na konvoj brodova sa humanitranim pomoći iz Turske, osudile su i Kina, Rusija i EU. Moskva i Brisel zahtevaju sprovođenje pune i nepristrasne istrage okolnosti izraelske vojne operacije, navedeno je u zajedničkoj izjavi šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

I NATO je zatražio hitnu i nepristrasnu istragu o izraelskom napadu na konvoj brodova sa humanitarom pomoći. Generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen zatražio je hitno puštanje zarobljenih civila i brodova koje drži Izrael.

Mediji navode da bi talas kritika mogao da dovede do popuštanja blokade, koja otržava životne uslove za 1,5 milion siromašnih Palestinaca.

Usred povećanje tenzija, izraelska vojska je danas izvela vazdušne napade na Gazu. U napadima su poginula tri Palestinca.

Izrael spreman da zaustavi još jedan brod

Komandant izraelske mornarice izjavio je da je ona spremna da zaustavi još jedan brod koji plovi prema Pojasu Gaze. Izraelski vojni radio je javio da će brod "Rejčel Kori" stići u vode Gaze do srede.

Mornarički oficir, čije ime se ne pominje, rekao je da se očekuje brzo preuzimanje kontrole nad brodom i je najavio istragu kako bi se doneli zaključci, aludirajući na krvavi sukob na brodu sa turskom zastavom. Još uvek postoje neslaganja koliko je ljudi poginulo u sukobu.

Mediji prenose da je poginulo najmanje devet ljudi, dok Pokret za slobodnu Gazu, jedan od organizatora pomoći, saopštava je da je broj žrtava veći.

Makedonska novinska agencija Makfaks prenela je da su tri makedonska državljanina, koji su bili na brodovima humanitarne pomoći za Gazu, nepovređeni su i da su trenutno u izraelskom pritvoru.

U pitanju su Jasmin Redžepi i Sali Emin iz Skoplja i Sead Asipi iz Kumanova, koji će danas ili sutra biti prevezeni u Istanbul, odakle bi trebalo da uskoro budu deportovani u Makedoniju.

Državljanin BiH Muhamed Jaser Sabagh je, takođe, bio među putnicima konvoja humanitarne pomoći, i sada je pritvoren u zatvoru Ela, nadomak Bar Ševe, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova BiH.

Deklaracija SB UN

Posle skoro 12 sati rasprave, Savet bezbednosti Ujednjenih nacija usvojio je deklaraciju u kojoj se traži sprovođenje istrage izraelskog napad na konvoj brodova sa humanitarnom pomoći za Gazu i hitno oslobađanje zarobljenih brodova i civila.

Savet poziva da se "bez odlaganja počne nepristrasna, verodostojna i transparentna istraga u skladu sa međunarodnim kriterijumima".

U deklaraciji se traži da se "odmah oslobode brodovi i civili koje Izrael drži zatočene". Osuđuje se "čin" u kome je izgubljeno najmanje deset života i više ljudi povređeno", ali nije izričito imenovan Izrael.

Glavne nesuglasice su bile između Turske, podnosioca teksta deklaracije, i Sjedinjenih Država, koje su nastojale da ublaže tekst.

U usvojenom tekstu naglašava se da je neodrživa situacija u Gazi i da je neophodno da se obezbedi stalan i redovan priliv dobara i ljudi u tu teritoriju i nesmetano dostavljanje humanitarne pomoći.

Takođe se traži da se dozvoli pristup konzularnim predstavnicima zemalja čiji su državljani bili u napadnutom konvoju da pokupe tela žrtava i da zbrinu povređene.

Savet bezbednosti u deklaraciji ističe da je jedino održivo rešenje za izraelsko-palestinski konflikt ono koje će biti postignuto pregovorima i u kome će biti zastupljene dve države - palestinska država i Izrael.

Izrael skuplja dokaze

Izraelska strana je saopštila da je na šest brodova bilo 679 putnika i da ih se 50 dobrovoljno prijavilo da ode iz Izraela prošle noći preko međunarodnog aerodroma Ben Gurion, da ih je 34 u bolnici i da je oko 600 preostalih u pritvoru, na jugu zemlje.

Turski predstavnici su isticali da su putnici na napadnutom konvoju brodova bili aktivisti za ljudska prava i humanitarni radnici, dok je zamenik izraelskog ambasadora naglasio da je taj  "konvoj brodova bio sve drugo osim humanitarne misije".

On je rekao da je među aktivistima bilo ljudi koji su povezani sa terorizmom i da organizatori konvoja podržavaju radikalne islamističke organizacije kao što je Hamas koji sada kontroliše Gazu i koji ne priznaje postojanje Izraela.

Izraelski radio u međuvremenu javlja da je 480 putnika sa brodova upućenih u Gazu koje je napala izraelska mornarica, pritvoreno u Izraelu. Od tih putnika, njih 48 je upućeno na aerodrom i biće vraćeno u svoje zemlje porekla, a jedan broj se nalazi na lečenju u bolnici.

SAD oprezno o incidentu kod Gaze

Stejt department je oprezno reagovao na izraelski napad na konvoj brodova sa humanitarnom pomoći za Gazu, izražavajući puno poverenje u istragu koji sprovodi Izrael i očekujući da taj incident neće poremetiti mirovni proces.

"Oprezni smo u procenama", izjavio je na konferenciji za novinare portparol Stejt departmenta Filip Krauli.

"Mi još ne znamo šta se dogodilo. Ne znamo koji je status materijala na brodovima", naveo je on.

Krauli je dodao da je, prema najnovijim podacima, 11 Amerikanaca bilo na brodovima, da su svi privedeni i da je jedan od njih lakše povređen.

"Smatramo da je Izrael u najboljoj poziciji da sprovede hitnu, transparentnu, nepristrasnu i kredibilnu istragu", više puta je rekao portparol Stejt departmenta.

Na ponovljena pitanja novinara na čemu zasniva takav stav, pošto je Izrael direktno umešna strana, Krauli je rekao da su akciju izvele izraelske snage, pa se u istrazi može saznati kakva su im upustva data i kakva je situacija bila u konvoju.

"Verujamo da je Izrael, kao vibrantna demokratija, odgovorna prema svom narodu, sposoban da sprovede potpunu istragu", kazao je Krauli i dodao da SAD podržavju predsedničko saopštenje Saveta bezbednosti UN.

On je, takođe, istakao da Izrael ima pravo na samoodbranu, pošto su iz Gaze bili izvođeni raketni napadi, ali nije odgovorio na pitanje da li se ovaj incident može smatrati činom samoodbrane.

Krauli je rekao i da Izrael ima pravo da bude zainteresovan za sadržaj tovara koji idu za Gazu, ali nije mogao da oceni da li je izraelskom akcijom u međunarodnim vodama prekršeno međunarodno pravo.

Portparol Stejt departmenta nije mogao da potvrdi izraelske tvrdnje da su među ljudima u konvoju bili i članovi nekih grupa koje su povezane sa Al Kaidom.

Krauli je, međutim, istakao da SAD očekuju da taj incident neće "torpedovati" mirovne napore na Bliskom istoku.

Izvor Stejt departmenta izjavio je da će SAD insistirati da Izrael prihvati učešće predstavnika drugih država u istrazi o incidentu u kome su izraelske snage napale i zauzele konvoj brodova sa humanitarnom pomoći za Gazu.

"Mi ćemo snažno insistirati na međunarodnom učešću u istrazi", izjavio je izvor Stejt departmenta koji je želeo da ostane anoniman, uz podsećanje da je "poznat izraelski stav o međunarodnim učešćima u istragama".

Povodom liste proizvoda koje Izrael zabranjuje da se unose u Gazu, isti izvor je rekao da nije u pitanju samo cement, već i, na primer, staklo, zbog čega Vašington želi da "ohrabri Izrael da bude otvoreniji kada se radi o blokadi Gaze".

-

Nastavak na RTS...

BBC na srpskom: Sastanak NATO o izraelskoj akciji