Izvor: Kurir, 20.Jun.2010, 09:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UMESTO RADOVANA U KANJONU TARE DOZIVAJU ŠARIĆA
Još kao dečak bežao sam od kuće u Bijelom Polju put kanjona Tare na pecanje. Pecao sam ispod Đavoljih lazi iako su me stariji dečaci plašili da će mi se anđama na trokuku uhvatiti.
U kanjonu sam mnogo puta noćio, kraj nekadašnjeg mosta u blizini hrama boga Mitre.
I evo me ponovo se spremam na put. Ovoga puta na Taru idem u kamp DMD braće Ćelasan i njihovog oca, starog hajduka i čuvenog domaćina Ilije. Kamp ima kuhinju, bez šporeta, u kojoj se kuva i sprema na >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vatri. Na repertoaru se uvek nađe meso, kao i krompir pod sačem, pasulj iz kazana, jagnjetina s ražnja, sveže pastrmke na žaru, a o paprikašu i da ne pričamo. Sva ova hrana je uračunata u cenu splavarenja!
Uz kuhinju se nalazi i bivak koji služi za obedovanje i nezaboravna noćna veselja uz harmoniku i logorsku vatru. Kamp ima struju, tuš kabine, umivaonike, tri toaleta i teren za odbojku.
Dok hajdučki deremo pečeno jagnje, Ilija mi priča o velikoj pogibelji njegove porodice u Drugom ratu.
Niz litice kanjona spustila se njegova trudna majka bežeći od Nemaca. Umesto konopca služila se povojem izatkanim za Iliju, kojeg je pod srcem nosila.
Ko tako dođe na svet, njemu je sudbina određena.
Kamp je uređen po svim standardima. Putnici niz Taru dobijaju ronilačka odela, pojaseve za spasavanje i vodootpornu obuću.
Vozimo se kombijima do kampa Brštanovica.
A odatle u pratnji novih triftara - sada su to skiperi, iskusni i jaki momci - kreće avantura koja se ne može prepričati. To se ne može videti ni na fotografijama i video-snimcima. To jednostavno treba doživeti.
Mnogi se hrabre rakijom iz čutura.
Adrenalinski šok je toliko jak da je jednog do mene prestao da boli natečen zub.
Nekad smo prolazeći kroz kanjon dozivali Radovana. Sad zovemo Darka.
Čamac se izdiže i izgleda da će se prevrnuti, pun je vode, ali se vraća i već je sledeći buk pred vama. Uzbuđenje je toliko da hladnoću vode ne osećamo. Ali zato punim čuturu vodom iz Tare, jedinom vodom u kojoj se može kupati i koju je moguće piti. Nazdravljam. Ulazimo u Drinu a da nismo ni primetili kako je vreme prošlo.
I posle dođe noć. Tek tada otkrivamo preplanule delove tela. Vrat mi se kao raku zacrvenio.
Spustiti se niz Taru i doživeti njene bukove, kupati se i istovremeno piti vodu iz nje, bivakovati na obalama i odozgo gledati usku traku noćnog neba jedinstveno je iskustvo i neponovljiv doživljaj. Budite i vi među onima koji su ukrotili ovu jogunastu reku i uživali u čarima prirode njenog kanjona.
Nebojša Jevrić
