Izvor: Politika, 21.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UDRUŽENO PREVRTANJE NEBA
Uvek se iznenadim šta sve novo imaju o sebi i drugima da kažu ovi što su mrežom zločina premrežili nebo Srbije, a i šire. Miloradu Ulemeku Legiji ne nedostaje mašta. Već je napisao tri romana, kao svojevrstan doprinos takozvanoj zatvorskoj literaturi. Nisam čitao. Čitanje romana lični je izbor. Bio sam okupiran drugim knjigama. Čitanje novina, međutim, moj je posao, pa mi nije mogao promaći najnoviji uradak medijske imperije Raje Rodića, dakle "Glasa javnosti" i "Kurira". >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Taj mega intervju, koji se nekako ilegalno, kako i dolikuje ozbiljnoj zatvorskoj literaturi, probio do javnosti, ima jednu veliku profesionalnu, novinarsku manu. Naime, novinar i intervjuisani nisu se videli "oči u oči", a redakcije koje su to pripremile i objavljuju intervju glume tehniku intervjua. Pitanja se nadovezuju, kao živ razgovor i/ili logične konstatacije na prethodne iskaze intervjuisanog. Dva su zaključka mogućna. Prvi, i verovatniji, da su pitanja naknadno izmišljena i umetnuta u Ulemekov integralni tekst. Drugo objašnjenje je da je Ulemek sam sa sobom napravio intervju.
Toliko bi se moglo suditi o tehnici primenjenoj u ovom "mega poduhvatu" koji su, što je u nas retkost, osudila oba udruženja novinara – UNS i NUNS.
Ova tehnička pitanja nisu cepidlačenje. Vrlo često tehnički aspekti otkrivaju suštinu nekog poduhvata, a ovde je suština u tome da novine koje to objavljuju ne zastupaju interes javnosti već interes intervjuisanog.
Mogućno je da su na to pristale iz vere da im to može doneti veći profit, ali, čak ni u ovo vreme tranzicije, to im nije neki izgovor. Tehnika nam dakle otkriva da je sve to veliki (ne)plaćeni oglas za Legiju i kompaniju, bez poželjne naznake da se radi o takvoj vrsti teksta.
A sledeći ono što nam tehnika otkriva, dolazimo do važnog pitanja – kakva je svrha ovog oglašavanja, ukoliko nije da Legija prekrati zatvorske dane. I drugo, ko sve u tome učestvuje, kao posrednik između onog ko tobože intervjuiše i onoga ko tobože daje intervju.
Pretpostavljam da je Centralni zatvor ozbiljna institucija, mada ne sumnjam da i tamo postoje pacovski kanali kojima se razna roba, pa i pisana, može dostaviti u svet i primiti iz sveta. Jer, ako nije tako onda je tobožnji intervju pisao neko treći, neko ko je još na slobodi. Ne bih ovu tezu lako odbacio.
Nadležne institucije upozoravaju, na primer, da je više nego uočljiva vremenska i suštinska sinhronizacija svedočenja Aleksandra Simovića, optuženog pripadnika zemunskog klana, i pojave Legijinog feljtoniziranog intervjua. Kako piše "Politika" na prvoj stranici jučerašnjeg izdanja, obojica ovde pomenutih verovatno računaju na – vanredni pravni lek. A to bi bilo stvaranje pometnje koje bi izazvalo onu vrstu političke turbulencije u kojoj bi se, možda, i zločinstvo slavilo kao vrhunsko rodoljublje, pa bi čitanje Ulemekovih romana bio deo obavezne školske lektire.
Sa svakim novim svedočenjem ili pisanjem, Ulemek, za koga neki sumnjaju da vuče operativne konce, otkriva nam sve neverovatnije, ponekad i kontradiktorne detalje, sve verujući i sam u ono što su njegovi advokati i simpatizeri tvrdili "da će se nebo okrenuti" kad on progovori.
Ne bih, dakle, isključio mogućnost da se ova najnovija kampanja vodi iz neke sasvim treće kancelarije koja nije ni kod Raje Rodića ni u beogradskom Centralnom zatvoru, pa u tom smislu ni tehnika kojom je nastao ovaj intervju i put kojim je dospeo do javnosti nisu neinteresantni sa stanovišta bezbednosti i očuvanja regularnih političkih i pravnih procedura.
Specijalisti za lov u mutnom u mutnim vremenima nisu samo srpski specijalitet i, rekao bih, ne samo povodom ovog slučaja, da je reč o testiranju snage pravne države, jer, ako je ona slabašna, ne treba gajiti iluziju da će izbornom voljom građana uvek pobeđivati oni koji su pravedni.
Glavni urednik nedeljnika "Vreme
[objavljeno: ]
