Izvor: Politika, 19.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U znaku čudnovatog mira
U Soko-gradu sagrađen manastir koji je postao oaza brojnih turista
Ljubovija – Cvrkut žutokljunih ptica kosova koji je dopirao iz obližnjeg šumarka i žubor sokolske reke, u rano februarsko jutro obasjano suncem dočekali su me u Soko-gradu kod Ljubovije, u kojem je novosagrađen veoma lep manastir Svetog Nikolaja Srpskog.
Soko-grad su podigli Rimljani, a za vreme Turaka bio je neosvojivo vojno utvrđenje. Najviše je služio rimskim karavanima koji su odnosili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << olovnu rudu iz Azbukovice za odmor od dugog puta. Inače, posle pada despotovine Soko je prešao u turske ruke. Tada je preuređen pa je postao jako tursko utvrđenje i sedište tadašnje sokolske nahije.
U toku austrougarskih ratova oko Sokola su vođene krvave borbe u kojima je dosta vojnika obeju zaraćenih strana izgubilo život. Soko-grad odolevao je napadima i najslavnijih vojskovođa, pa su ga Turci, zbog toga, nazvali Lepotica sultanova. U toku austrougarskih ratova opsađivali su ga i ustanici. Sa Rožnja ga je jakom artiljerijskom vatrom tukao čuveni Laudon, zatim Karađorđe, a sa vrha Zakutnja i Miloš Obrenović. Međutim, nikom nije pošlo za rukom da ga osvoji. Uvek je odolevao svakom napadu.
Pored samog utvrđenja grada Sokola bila su turska sela Vučje, Peć, Postenje i Petric. Knez Miloš uputio je poziv stanovnicima ovih sela naseljenim Turcima da se od leta 1834. godine isele u Bosnu. Turci ne htedoše poslušati. Knez Miloš naredi Tomi Vučiću da ih sa vojskom prisili na iseljenje.
U jesen 1834. godine Toma Vučić sa 70 konjanika i sedam hiljada ljudi iz Valjevskog, Užičkog i Podrinjskog okruga dođe u Podrinje, opkoli turska sela, prisili ih da se isele u Bosnu. Turski garnizon vojske i dalje je ostao u Sokolu.
Soko-grad je 1862. godine dobio mirnim putem od sultana knez Mihailo i razorio ga. Od lepog grada koji se ponosito uzdizao na steni, ispod koga je hučala sokolska reka, ostale su samo stravične ruševine, koje i danas, u planinskoj divljini, živo ilustruju njegovu vojnu moć.
Lep grad, u azbukovačkom kraju čudno je prestao da postoji. Ostale su samo ruševine koje i dalje prkose vremenu koje ne može da ih uništi.
Međutim, Soko-grad ponovo oživljava, i odnedavno pročuo se nadaleko i po lepom manastiru Svetog Nikolaja Srpskog, koji je, u podnožju stene visoke 600 metara na kojoj je turska tvrđava, a sagradila ga je šabačko-valjevska eparhija. Manastir u Soko-gradu jedan je od bogomolja koji je najposećeniji u Srbiji, u koji dolaze na hodočašće ne samo vernici nego i poslovni ljudi. U manastir dolaze i stranci koji žele da se bolje upoznaju sa našim ljudima i njihovim običajima, pa i sa manastirskim blagom Azbukovice.
Stižu i monasi sa svih kontinenata. Soko-grad postaje sve značajniji duhovni centar. Ovde dolaze vernici ali i ljubitelji istorije iz svih delova nekadašnje Jugoslavije. Prošle godine manastir Svetog Nikolaja posetilo je više od 180.000 ljudi.
– Želja mi je bila da izgradim manastir u Soko-gradu koji će poslužiti kao centar svim ljudima dobre volje, željnim duhovne hrane i prosvećenja. Zato je pored manastira sagrađen lep dom posvećen Svetom Nikolaju Srpskom, u kojem je velika sala, bogata biblioteka, kuhinja trpezarija, sala za sastanke, parking za autobuse i automobile. Sagrađeni su tereni za male sportove, i dva otvorena bazena za kupanje. Napravljene su komforne sobe za monahinje i pedesetak spavaonica u kojima može da se smesti i više od 200 gostiju. Ovih dana u toku su radovi na izgradnji minielektrane na sokolskoj reci, koja će proizvoditi struju za potrebe manastira, a uveliko se odvijaju i radovi na proširenju puta u dužini od tri kilometra koji vodi od sela Gračanice do manastira. Manastir krasi i veliki pozlaćen časni krst koji se nalazi na visokoj steni – kaže episkop šabačko-valjevski gospodin Lavrentije.
U manastiru Svetog Nikolaja Srpskog održavaju se brojni skupovi, kongresi i seminari zdravstvenih, prosvetnih i drugih radnika. Manastir je bio domaćin skupa Balkanske pravoslavne omladine. Ovde se redovno održavaju seminari veroučitelja, i tradicionalna "Moba" koja okuplja mladiće i devojke iz zemlje i dijaspore.
Manastir Svetog Nikolaja zrači čudnovatim mirom, zbog toga je i postao oaza brojnih turista, iz naše zemlje i inostranstva, kojih je ovde iz dana u dan i leti i zimi sve više.
Miladin Mališić
[objavljeno: 19.02.2007.]
