Izvor: RTS, 26.Dec.2014, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U zatvorima nema torture, nedostaju lekari
U srpskim zatvorima ne postoji sistemski oblici torture, ali zbog velikog broja osuđenika u odnosu na kapacitete uslovi su nehumani, ocenjeno je na skupu posvećenom toj problematici.
Nedostaju lekari, a mali je broj i pripadnika službi obezbeđenja za koje je 90 odsto osuđenika reklo da s njima imaju najmanje problema, istaknuto je na konferenciji za novinare posvećenoj toj problematici, prenosi Tanjug.
Podržano je otvaranje Kancelarija za alternativne sankcije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kroz koje je u ovoj godini kazne odrađivalo 673 osuđenika, ali i ukazano da bi trebalo da zapošljavaju više ljudi i da budu samostalnije u radu.
Novinarima su predstavljeni rezulatati istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, sprovedeni od septembra do decembra ove godine u šest zatvorskih ustanova.
Pohvaljeni su predstavnici Uprave za izvršenje zavodskih sankcija i Ministarstva pravde koji su omogućili monitoring u svakoj od ustanova kao i razgovore sa zatvorenicima, uvid u dokumentaciju.
Doktorka Aleksandra Dizdarević je ukazala da u zatvoriam rade uglavnom mladi lekari kojima je to prvi posao, a da veliki problem predstavlja i to što nisu pod ingerecnijom Ministarstava zdravlja, već Uprave zatvora.
Ona smatra da bi to trebalo promeniti isto kao i organizaciju rada lekara u zatvorima u kojima i kada ih ima dovoljno nisu dobro organizovani.
Dizdarević je ocenila i da veliki problem predstavalja to što osuđenici nemaju kod sebe zdrvstvene knjižice tako da i to stvara probleme kada se šalju kod civilnog lekara.
Saradnica te nevladine organizacije Ljiljana Palibrk je ukazala da u svim zatvorima nedostaje popriličan broj radnika obezbeđenja - u Nišu 50, u Valjevu njih tridesetak, u Požarevcu otprilike trećina.
Ona je istovremeno navela i da je pozitivno što osuđenici u 90 odsto slučajeva tvrde da su im najbliži ljudi iz službe obezbeđenja i da sa njima imaju najmanje problema i da ih doživaljavaju kao najbliže.
"To pokazuje da su stare metode i boljke doživele transformaciju, a kada smo 2001. ušli prvi put u zatvore bilo je strašno", rekla je Palibrk aludirajući na tada dijamentralno suprotan odnos čuvara i zatvorenika.
Prema njenim rečima , mere prinude se i dalje primenjuju ali manje nego ranije i koriste se samo u izuzetnim slučajevima, dok tokom posete zatvorima nije zabeležen nijedan slučaj torture.
Ona je ukazala i da je zatvroska služba obezbeđenja i dalje potpuno van zdravstvenog sistema kontrole iako su to ljudi koji nose oružje i često neprestalno rade po 48 ili 72 sata.
"Ovi ljudi su pod velikim stresom zbog prirode posla koji obavljaju i mora da im bude posvećena velika pažnja", rekla je Palibrk.
Veliki broj osuđenika u zatvorima, po rečima Jelene Mirkov Subotić je problem koji dovodi do nehumanih uslova života i rada kažnjenika.
Ona smatra da bi nadležni mogli i da naprave drugačiji raspored zatvorenika jer je Padinska skela poluprazna dok je recimo Sremska Mitrovica više nego prepunjena.
Prema njenim rečima, zabrinjava i veliki broj povratnika u zatvore, a država mora da se opredeli da li želi da zatvori služe samo za kažnjavanje ili i za resocijalizaciju.
