Izvor: Danas, 14.Mar.2016, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U zagrljaju neba i mora
Ki Vest je američki hibrid. Najjužnija tačka kontinentalnog dela SAD, privlači turiste, opijene avanturističkim duhom i mističnom geografijom.
U bliskom susretu vode i neba. Na dodirnoj površini tirkizno plave pučine, sve izgleda, jednako i jedno. Na jednom od 800 minijaturno-razuđenih ostrva, među tek 30 naseljenih, Ki Vest prednjači večitim pramenovima omamljujuće svetlosti, u čijem otimanju gravitaciji se naziru nizovi vazdušnih pejzaža. Poput akvarela, na kojima >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mašta uzima sve više maha, dok more zasićeno solju, ritmično udiše i izdiše.
U trajnoj interakciji sa talasima. Večito iščekujući njihov moćni povratak. Ovde morsko dno krije grobnicu više stotina opljačkanih brodova. Posle sukoba sa oštrim koralnim grebenovima, danak su platili pogrešno navođeni moreplovci, a ruke zadovoljno trljali gusari, o čijim se zlatnim ulovima i dan-danas ispovedaju milodarno zavodljive epizode. Uboge, po neizvesnosti lepote, ili lepoti neizvesnosti, od kojih se katkad diže kosa na glavi, kao kresta talasa u opadanju.
Ki Vest skoro bez istorije, ima geografiju. U planetarno jedinstvenoj poziciji, blagodareći kojoj glavna ulica na " Na nultoj milji puta broj 1", spaja večite rivale Meksički zaliv i Atlantski okean. Do najviše tačke, na nadmorskoj visini pet metara, smenjuju se gradski kvartovi: marina, skver, stari grad, Trumanov aneks, prostrane livade, iz kojih se samo naslućuje Golubije peščano ostrvo. Blizu polovine puta, sa 42 atraktivna mosta, što od tri kilometra širokog ostrva, nalik amblematizovanoj sabljarki, broji 165 kilometara ka Floridi.
Dvadesetak kilometara dalje, od Kube. Na sredokraći, tradicionalno iščekivanje otima se zagrljaju oblaka i mora. Stalno i uravnoteženo, u bajkolikom skladu, smenjuju se inspirijum i ekspirijum uskomešane obale, dok su neviđene mimikrijske amplitude, prirodno zaslužne za najspektakularniji zalazak sunca na zapadnoj hemisferi. Ovde i viktorijanski prozori šapuću. O invaziji 125.000 minjičastih Kubanaca, emigranata najzaslužnijih što uprkos otkupu bivše španske destinacije, za mizerne pare, na sve strane odjekuju latino akordi. Više španski, nego engleski jezik.
Međutim, čoveku treba dve godine da nauči da govori, a pet decenija da nauči da ćuti. Tako je poentirao nobelovac Ernest Hemingvej, čija je kuća u Ki Vestu pretvorena u muzej. Hedonista i mistik teško se privikavao izostanku znakova na najvažnijim životnim raskrsnicama. Umesto pokazivača pravca, više se posvećivao polidaktilnim mačkama. Zbog viška prstiju, verovao je da donose sreću, jer tokom olujnih dana, lakše održavaju ravnotežu na brodovima. Njima u čast, opstali su naslednici mačije kolonije, zvane Grudva snega. Ljubimice slavnog pisca, boema ubeđenog da je šargarepa lepa, ali čim ruža lepše miriše od šargarepe, čorba od ruža biće ukusnija nego od šargarepe.
Hemingveju zahvaljujući, Ki Vest obeležava groblje mačaka. Nezaobilazno, koliko i impozantni Svetionik i masovni biciklisti. Tu je i neizbežni susret sa kokoškama i petlovima, ravnopravnim učesnicima u urbano-egzotičnom životu. Nemogućim, bez više turista, od 25.000 ostrvljana. Sa najčuvenijim avio-prevoznikom na svetu - Pan American Airwaysom, osnovanim pre devet decenija. Baš u ovom čarobnom kutku, u kome se školjke ne love, već skupljaju, iako su najjestivije vrste zloupotrebljene, kao turistički mamac. Za amblem samoproglašene nezavisnosti "Konk republike", u trajanju, samo jedan(!) minut.
Od lokalnog kondominijuma, samoposedovanja i suvlasništva, nema ništa. Ali, mit o slobodnom duhu, sudaru američke ekonomije i karipske pripadnosti su večni.
