Izvor: B92, 09.Dec.2013, 08:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U većim gradovima "bejbi bum"
Beograd -- Iako neki gradovi doživljavaju pravi "bejbi bum", u ostalim delovima Srbije slika nije tako "ružičasta". Zbog migracije stanovništva, negde broj beba opada.
kako pišu večernje novosti, Beograd, Novi Sad, Kragujevac i drugi gradovi imali su ove godine dvodecenijski maksimum porođaja. Iako se čini da konačno akušeri u Srbiji imaju više posla, ovaj optimizam trenutno važi samo za najveća porodilišta u Srbiji.
Dvodecenijski maksimum porođaja osim Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Novog Sada, Kragujevca dostignut je i u Prokuplju, ali u porodilištu u Nišu najavljuju da će do kraja zabeležiti 300 porođaja manje nego lane.
"Rast nataliteta u većim gradovima maskira ukupnu demografsku sliku u Srbiji", kaže za Novosti dr Amira Fazlagić, ginekolog i direktorka projekta "Koraci za zdravu trudnoću".
"Ako uporedimo da je 2006. u Srbiji bilo 75.000 porođaja, a 2012. 65.000, jasno je da se rađa manje beba. S prosečnom starošću nacije od 44 godine i stalnim pomeranjem granice rađanja prvog deteta, raste i broj onih koji imaju problema sa plodnošću. Danas svaki sedmi, u Beogradu i svaki peti, leči se od infertiliteta. Zato nam predstoji duga borba za zdravu trudnoću i porast broja beba.
Iako je ukupna slika sumorna, neki gradovi, poput Beograda i Novog Sada, doživljavaju pravi "bejbi bum". U glavnom gradu 2000. porodile su se 14.324 žene, dok je 2012. ta cifra stigla na 20.109, a ove će, po svemu sudeći, biti i veća. Ali ono što "sreću kvari" je mišljenje demografa da je porast prirodnog priraštaja u ovim gradovima u stvari posledica migracije stanovništva iz manjih mesta.
Procena je da se samo u glavni grad svake godine slije oko 40.000 mladih ljudi. Kako je većina njih u reproduktivnom dobu, porast nataliteta je donekle veštački, naročito imajući u vidu da se u Beogradu recimo porađaju i žene iz cele Srbije.
Iako se najčešće upire prst u krizu i nemaštinu kao glavne krivce za pad nataliteta, to ne objašnjava zašto siromašne opštine, sa prosekom od tri deteta po bračnom paru, vade prosek.
I društva sa daleko boljim finansijskim uslovima kubure sa brojem novorođenih beba. Sa tim se slaže i Tatjana Firevski-Jovanović, psiholog i psihoterapeut.
"Kada donose odluku o rađanju prvog deteta, parovi se najčešće ne rukovode isključivo finansijama. Ali ih uzimaju u obzir kada razmišljaju o drugom i svakom narednom detetu", ističe ona.
Shodno postojećim odlukama opština daje dodatak od 8.000 dinara za svako prvorođeno dete. Ovaj dodatak trenutno koristi oko 240 porodica.
