Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Okt.2019, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U toku berba šljiva u Šumadiji
Tomislav Marković u selu Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca ima najveći voćnjak šljiva u Šumadiji u jednom komadu koji se prostire na čak 18 hektara na nadmorskoj visini od 550 metara. U toku je berba šljive grosa felicija, a godišnja proizvodnja na 18 hektara iznosi čak 17 vagona šljive.
Tomislav Marković u selu Gornja Trešnjevica kod Aranđelovca prvi zasad šljiva podigao je pre 25 godina na tri i po hektara. Danas Tomislav ima najveći zasad šljiva u Šumadiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na jednoj parceli koja se prostire na 18 hektara i to na nadmorskoj visini od 550 metara.
"Imam sorte od prve do zadnje šljive. Prva stiže čačanska rana, za njom ide lepotica, pa stenlej, zatim najbolja pa čačanska rodna a poslednja stiže grosa felicija. Od juna, kraj juna početak jula, pa sve do sada u oktobru stižu nam šljive. Šljiva je imala prilično dobre uslove, jedan deo sezone je bio kišovit a kada je počela da zri naišao je period suše pa nismo imali problema sa truljenjem. Baš ova felicija se dobro pokazala ali ona je i osetljiva na trulež i recimo prošle godine za razliku od ove nam je sva satrulila. Prošlo nam je više od pola života u podizanju porodice i kupovini zemlje zato nismo ni imali vremena za banje, letovanja, zimovanja", rekao je Tomislav Marković, voćar.
Godišnja proizvodnja šljive na 18 hektara nekad dostiže čak i 17 vagona. Zbog velikog obima posla i sami troškovi proizvodnje su veliki a poslednje dve godine voćnjake Tomislava Markovića zahvatio je grad pa nije mogao da plasira proizvode na rusko tržište dok je cena na domaćem tržištu bila dosta niža.
"Jedan deo prve one šljive što je stigla, čačanske rane sam dao za 20 dinara, crvenjaču sam isto davao po 20 a ova preostala je išla za rakiju sve po 18 dinara, mada su je ljudi prodavali i po nižim cenama u jednom periodu a sada ovu feliciju dajemo za 22 dinara. Ona je imala cenu 35 dinara i to je odlazilo tako kod ljudi koji nisu pretrpeli štete od grada. Cena poljoprivrednih proizvoda je toliko obezvređena i omalovažavana da je to katastrofalno u odnosu na cenu nafte. Primera radi pre 18 godina sam ja šljivu predavao za 18 dinara a tada je cena nafte bila negde oko 50, 60 dinara", dodao je Tomislav Marković.
Kod Zorana Božića berba šljiva je završena pa se uveliko peče rakija. Rakija se peče na starinski način u velikom kazanu od 180 litara. Zoran ima zasad šljiva od šest i po hektara ali ni on zbog štete koje je njegov voćnjak pretrpeo od grada ove godine nije mogao da proda šljivu za izvoz.
"Što se tiče plasmana uglavnom do ove godine sva šljiva i to 70 % do 80 % je išla za izvoz. Pretežno je to bilo rusko tržište a nešto je odlazilo i za Nemačku i Holandiju ali manje. Ove godine nisam izvozio šljivu jer sam prošle godine imao strašan udar grada. Ja otprilike sav onaj ostatak šljive ispečem koja ne može da ode za izvoz, koja nije u klasi ili je sitna ili je prerodila da ne bi propala i očekujem nekih 4000 do 5000 litara rakije ove godine", izjavio je Zoran Božić, voćar.
U ovom delu Šumadije zasadi šljive se prostiru na većoj nadmorskoj visini zbog brdovitog kraja što pogoduje različitim sortama šljive kako zbog klime tako i zbog osunčanih dana i tvrdog zemljišta.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
