Izvor: BKTV News, 18.Maj.2012, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U tišini, do odluke
Nastao je dan izborne tišine. Samo oni koji su u sredu neposredno gledali TV duel predsedničkih kandidata za budućeg šefa države Srbije ili se potrude da na sajtu nadju kompletan video zapis, mogu da steknu pravo mišljenje o onom što su im kandidati nudili za nedeljne izbore.
Ostali su pred teškom dilemom – kome mediju verovati! Jer, mediji su krajnje „obojeno“. I bez prikrivanja ko za koga navija. Nema iole obziljnijeg medija koji nije pod strorgom kontrolom vladajuće koalicije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << />
I naravno, to su neravnopravni i nefer uslovi na štetu Nikolićeve koalicije, koja je pojedinačno pobedila na parlamentarnim izborima.
Tako nije bilo ni pod „miloševićevim apsolutizmom, kako neki omiljeno tvrde za prethodnu vlast“! Tada je bilo preko 800 štampanih ili elektronskih medija koji su bili otvorena opozicija ondašnjem SPS. Bio je to period ponovnog vištesranačja u Srbiji. Čak i više od toga. Na izborima 1996.godine SPS je pobedio sa još dve stranke, čiji su lideri 2000. godine prešli u DOS.
Pogotovo su štampani mediji već u prvom danu posle TV duela pokazali svoju pravu pripadnost. Neki su iskoračili i više od razumnog navijaštva. Dobro je da je nastupio period tišine. I da se svima, u ova dva dana, slegne ona halabuka koja je izazivana u izbornoj kampanji.
Dakle, tema je – kome će narod poverovati i u nedelju dati glas?
Bitno je da narod na miru ukrsti činjenice. Recimo, šta znači hvatanje za „slamku spasa“ o ulasku u Evropsku uniju, kada nam zvanični predstavnik EU upravo poručuje da se vrata Unije zatvaraju na nedoredjeno vreme sa prijemom Hrvatske!
Poslednji dani pred tišinu su i dalje bili u znaku pritisaka na psihu birača, pri čemu su i analitičari, u velikoj većini, pokazali istovetni strah od promene vlasti, kao i sama vlast. Ni najbliži saradnici dosadašnje vlasti, nisu toliko privrženi sopstvenim idejama, koliko su se u minuloj kampanji neki analitičari i mediji ostrašćeno ponašali.
I zato nije čudno da je samo jedan, od uobičajeno pozivanih analitičara da u štampanim ili elektronskim medijima iznesu svoje mišljenje, rekao da je Nikolić iznenadio i idejama, i sadržinom, i držanjem.
Iznenadjenje je svakako Tadićeva tvrdnja da je ovo bila „gladijatorska arena“. Verovatno zbog pominjanja konkretnih zamerki i primera. Na neki način, u tom kontekstu, ona i jeste takva. Ni Tadić sam, a ne oni koji ga podržavaju, nije uspeo da se suzdrži i ne skoči samom sebi u usta, Jer, i dalje tvrdi da su Ilić i Karić, neka vrsta kriminalaca. Namera je jasna - Nikolića staviti u odredjeni milje.
I to je tema za razmišljanje u danima tišine. Jer, nije reč o bilo čemu drugom, već o očuvanju najbitnijih tekovina demokratije – ne uskraćivati nikome ljudska i politička prava dok se izvršnom sudskom presudom drugačije ne dokaže.
Za Ilića je jasno. On ne može da bude odgovorniji za greške svojih saradnika od, recimo, Dinkića koji je u naletu strasti rušio ili izvršavao nalog svojih mentora, uništivši ne samo četiri nacionalne banke, nego i još preko trideset - što privatnih, što akcionarski banaka. I na njegovu veliku nesreću – upravo desetak tih banaka, medju kojima i Karićeva Astra banka, prošle godine su pokazali pozitivan rezultat od preko 8 milijardi dinara. A sve su u stečaju ili likvidaciji!
Koliko bi uspešno poslovale tek da ih nije državni aparat pod pritiskom Dinkića ni Labusa davio, ali ih nije i udavio ni psole deset godina stećaja ili likvidacije. Ko li samo koristi njihova sredstva?
Kariću nije bilo nikakvo sudjenje, još manje iole ozbiljna optužnica, jer se čovek tereti, sa još desetak ljudi, da je učinio „zoupotrebu službene dužnosti“ u kompaniji koja je većinski bila privatna i u kojoj nije imao ama baš nikakvu „službenu dužnost“. Bio je samo akcionar.
Koliko bi puta ove vlasti dosad proteralele Rokfelera iz SAD, što je neko od generalnih menadžera ili izvršnih direktora napravio neki zakonski prekršaj?!
Uostalom, i sam Tadić lično podržava ovakav princip, jer je pre nekoliko dana i sam izgovorio da nikada neće ništa reći o ljudima koji nisu izvršnom prvaosudnom presudom osudjeni!
A stalno ponavlja Ilića i Karića!
Dakle, o „istinama“ su govorene neistine
To su aspurdi u gladijatoskoj areni bez naroda. Narod u nedelju ima šansu da svoju sudbinu uzme u svoje ruke. I to je jedina prav šansa i prava istina.
Mirko Stamenković
Tweet
.jpg)
