Izvor: Blic, 20.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U stroju čak i regruti narkomani
U stroju čak i regruti narkomani
'Poslali su me na redovno odsluženje vojnog roka iako sam imao operaciju na kičmi i crevima. Odlagali su mi na osnovu toga odlazak u vojsku na po dve godine jer je dokumentacija pokazivala da sam ograničeno sposoban. Na poslednjoj regrutaciji, nisu prislonili oba papira jedan uz drugi da bi me trajno oslobodili, što je realno trebalo da urade. Sa 27 godina i dva velika ožiljka na telu odslužio sam i taj dug.'
Ovo je ispovest mladog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Beograđanina M. P. čija priča nije usamljena. I što je alarmantnije, ne završava se samo na činjenici da se jedinice Vojske SCG popunjavaju regrutima koji nisu zdravstveno potpuno sposobni za služenje vojnog roka. Da u svojoj kasarni Medevce na jugu Srbije u opštini Medveđa u jedinici ima 30 odsto regruta koji su narkomani i krivično gonjeni potvrdio je pre nekoliko dana i komandant 549. motorizovane brigade Miodrag Đurović. On je raportirajući načelniku Generalštaba Vojske SCG Draganu Paskašu dodao i da dodatnih 25 odsto vojnika zbog zdravstvenih problema nisu u stanju da ispunjavaju svoje obaveze poput patroliranja i čuvanja straže.
- Pored loše popunjenosti kadrovima i ljudstvom, problem je i to što oko trećinu vojnika koji dođu da služe vojni rok u našoj jedinici čine narkomani ili osobe koje su imale problema sa krivičnim gonjenjem - rekao je komandant Đurović, što su prenele i novinske agencije.
Vojni analitičari kažu da su ovakvi podaci dokaz da Vojska više ne može da bira koga šalje u svoje redove, ali su i presek sumorne društvene zbilje i stanja mladih.
- Ključna stvar jeste u u tome što je odziv regruta jako slab. Ako bi se tu sprovodila neka oštrija selekcija i od tog malog broja cifra bi se dodatno smanjila, što bi dovelo do toga da bi Vojska bila potpuno nepopunjena - kaže za 'Blic' vojni analitičar Zoran Dragišić.
On dodaje da zbog toga kontrole ko odlazi u vojsku više nisu rigorozne kao nekada kada su mladići odlazili na po dva dana u neku vojnomedicinsku ustanovu gde im je obavljen kompletan pregled psihofizičkog stanja. Tada se na osnovu nalaza određivao i rod. - Vojska danas više jednostavno nije u situaciji da bira. Prinuđena je da uzima ono što joj se nudi jer veliki broj momaka hoće da služi civilno - upozorava Dragišić.
Primeri ukazuju da se vrlo često događa da se mišljenje lekara kod kojih su regruti odlazili na preglede ne slaže sa nalazom vojne komisije. Problem za Vojsku SCG nije samo u sve brojnijem izbegavanju kasarni i sve većem odzivu za civilno služenje.
- Problem je i u tome što se pregled obavlja sa 17 ili 18 godina, a ljudi ne odu tada već posle nekoliko godina. Taj medicinski nalaz posle, primera radi, deset godina više nije validan. Ali tada, kada momci i zaista odlaze u Vojsku, niko se ne pita da li je regrut sposoban ili ne. Dobiju poziv da se u roku od 15 dana jave i za to vreme nemaju vremena ni da regulišu radni odnos a kamoli pokrenu postupak za ponovni pregled - kaže za 'Blic' Petar Milićević, šef beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti.
Ali i tada, kako dodaje Milićević, regrut sam mora na tome insistirati. 'Sam vojni odsek neće nekog ponovi slati, jedino ako je baš vidljiv deformitet nastao u međuvremenu.'
- Imamo dosta primera i u civilnoj službi. Na primer, čovek ima problem sa alergijama a oni ga šalju da okopava parkove. U kontaktu sa regrutima, znam da ako sam regrut ne kaže da, na primer, ima visok pritisak, niko neće obratiti pažnju - zaključuje Milićević. Željka Jevtić
