Izvor: Blic, 14.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U strahu i stresu živimo već 20 godina
Mišljenja o tome kako će građani Srbije podneti ekonomsku krizu u javnosti su podeljena. Dok jedni tvrde da smo se očeličili u poslednjih 20 godina i da je ono što predstoji mačji kašalj u odnosu na preživljeno, drugi upozoravaju da kriza nimalo neće biti laka i da će je najviše osetiti takozvani običan i siromašan svet. Stručnjaci kažu da je baš zbog nagomilanih stresova usled ratova u regionu, hiperinflacije, sankcija, bombardovanja, socijalne tranzicije, finansijske krize i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << visoke nezaposlenosti sve veći broj psihičkih poremećaja, depresija i samoubistava.
Kriza, zaista, s jedne strane može biti šansa za zrelost i lakše suočavanje s problemima. Ali Srbima je izgleda i previše toga. Preumorni su od očvršćivanja i sličnih ohrabrenja. Strahote i stresove trebalo je u zaborav da odnese 5. oktobar. Da otvori najavljivani put u bolji život. Ali na tom putu optimizam se negde izgubio, a nade su postale uzaludne varke. Stres je počeo da uzima danak. Statistički podaci pokazuju da je mentalno zdravlje ljudi u Srbiji sve lošije, da svaki četvrti boluje od depresije, da je više samoubistava, a da je nasilje u ekstremnom porastu. Povećana je i upotreba psihoaktivnih supstanci i alkohola. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je članice da će globalna finansijska kriza uticati na pogoršanje mentalnog zdravlja i povećanje broja samoubistava zbog nemogućnosti ljudi da se izbore sa siromaštvom i nezaposlenošću.
Kako prevazići depresiju
- redefinisanje životnih ciljeva
- okretanje porodičnim vrednostima
- druženje
- humor
- razgovori o problemu
- Ne bi trebalo da nas iznenadi turbulencija i moguće posledice finansijske krize, ali ne smemo to ni potceniti. Ljudi koji su u nevolji ne dobijaju dovoljno pomoći. Siromaštvo i pojačani stres koji ono izaziva, uključujući i nasilje, socijalno isključenje i konstantnu nesigurnost u direktnoj su vezi sa pojavom mentalnih poremećaja - izjavila je nedavno Margaret Čen, predsednica SZO.
Upravo zbog toga, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Žarko Trebješanin upozorava da će ekonomska kriza baciti ljude u ozbiljne nevolje i da im treba otvoreno reći da će kriza biti velika i da neće kratko trajati.
- Ako ste u vodi, nije isto znati da ćete plivati 200 metara ili tri kilometra. Ljudima se mora reći šta ih čeka. Mnogi su se ponadali da će ih 5. oktobar odvesti boljem životu. Imali su velika očekivanja i zato će ih ekonomska kriza pogoditi daleko više. Kada očekujete da će nešto biti loše, onda se pripremate i to loše ne može puno da vas pogodi - kaže Trebješanin. On upozorava na to da će krizom svi biti pogođeni, da nije isto „ako se nekome ko ima puno, smanji prihod, i kada se skreše onima koji su već na ivici egzistencije”.
Znaci upozorenja:
- ranije pretnje samoubistvom
- depresija
- neinteresovanja za ranija zadovoljstva
- osećanje bezvrednost i i beznadežnosti
- nagle promene raspoloženja
- promene apetita
- nedostatak koncentracije
- poklanjanje omiljenih predmeta
- nagoveštaji smrti
- zloupotreba alkohola i droga
- Najviše će biti pogođen običan i siromašni svet koji će dobijati otkaze i manje plate - kaže Trebješanin.
Interesantno je da žene češće odlaze kod psihologa ili psihoterapeuta zbog čega su u prednosti u odnosu na muškarce. Stručnjaci se slažu da je to posledica nametnute slike u društvu da muškarcu supermenu ne može ništa da fali. Ipak, krizom u društvu pogođeni su i muškarci i žene, naročito zbog prevelikih očekivanja. Trebješanin podseća da nagomilani stresovi ostavljaju neizbrisive tragove i da čak i sitni dovode do psihosomatskih bolesti.
- Svako ima tačku pucanja. S druge strane, ustrojeni smo da imamo odgovore na stres koji pomažu da se nosimo s problemima. Oni koji nauče da iznova definišu šta žele u životu, da znaju da budu elastični, da zatraže socijalnu podršku, mogu kroz to da sazru i da budu mudriji - objašnjava Trebješanin. Njegovo istraživanje tokom NATO bombardovanja pokazalo je, na veliko iznenađenje mnogih, da naši ljudi imaju dobre načine za prevazilaženje stresa. Građani su, setimo se, u strahotama koje vrebaju sa neba menjali svoje ciljeve i umesto očuvanju i sticanju materijalnih stvari, okretali se porodici, prijateljima, solidarnosti, negovanju zdravlja. Stručnjaci upozoravaju na to da su i radosni događaji stresni, naročito ako su prepuni iščekivanja ili ako u tim očekivanjima čuju ono što žele, a ne realne izjave. Kulturolog Ratko Božović podseća da se nije dogodilo ono čemu su se nadali ljudi koji su doživeli velike patnje u prethodnom režimu i da im to nije lako palo, jer je strpljenje bilo gotovo na izmaku.
Muškarci skloniji suicidu
U Srbiji muškarci češće izvršavaju samoubistva, i to 2:1 u odnosu na žene. Svake godine kod nas oko 90 mladih osoba od 15 do 24 godine izvrši samoubistvo. Stopa suicida u Srbiji na 100.000 stanovnika je 18, evropska 13, a svetska 16. Samoubistva su najviše zabeležena u Vojvodini gde je stopa suicida 28,5.
- Danas su u najtežem položaju tranzicioni gubitnici i siromašan svet. Poražen nam je stil življenja. Nema uslova za ljudsko dostojanstvo u državi koja je suočena ne samo sa siromaštvom nego i sa bedom. Teško je osmišljeno živeti u anemičnoj državi, u kojoj vladaju nasilje, haos i bezakonje. Sve što je učinjeno poslednjih godina lišeno je racionalne strategije i jasnih vizija - kaže Božović.
I zaista, ako se podsetimo samo trapave privatizacije, shvatićemo da su u njoj postradali baš oni koje je trebalo zaštititi. Bez perspektive i nade, sa strahovima i teskobom, osetljiv svet teško podnosi drastične životne poraze.
Božović napominje da država deluje kao brod nasukan na hridine i da teško može da pomogne ljudima. On podseća i na to da je u ekstremnoj krizi u prethodnom periodu bio obezvređen ljudski život do apsurda.
- Od tada do danas prisutna su ekstremna ponašanja ljudi i u bezobzirnosti i u nevolji. A ekstremizam je razlog za najrazličitije patologije. To je naša realnost. Izgubljeno je saosećanje prema čoveku u nevolji. Ekstremno bogate, koji su u usponu bogaćenja, izgleda ne pogađaju muke nevoljnika koji su spali na prosjački štap. Političke elite su obuzete vlastoljubljem i dramatičnim nastojanjem da se održe na vlasti. Sve je to moguće jer se ovde dogodila moralna katastrofa. Dominira politokratija, demokratske institucije su slabašne, a mnoge nisu ni uspostavljene. Umesto sa istinom, suočeni smo sa lažima, nevaljalstvima i manipulacijama - objašnjava Božović i odmah dodaje da se ne zna da li je besmisleniji nihilizam u kojem mogu zgasnuti ljudski životi, ili pak optimizam kao iluzija.
Psiholog Žarko Korać kaže da permanentni stres u kome naši građani konstantno žive ugrožava čitavu porodicu, užu, ali i širu.
- Bili smo izloženi ogromnim pritiscima - ratovi, sankcije, bombardovanje, izbeglice, raspad države, ubistvo premijera, zločini po ulicama, i sada pretnja ekonomskom krizom. Ljudi retko traže pomoć stručnjaka zbog stresa. Time se kod nas tradicionalno bavi porodica. Tako stres pojedinca postaje stres porodice. Kod nas je ugrožena šira porodica - objašnjava Korać. Efekti stresa dele se na kratkoročne i dugoročne. Ove druge, kažu stručnjaci, veoma je teško ispitivati. Ako su roditelji pod stresom živeli, recimo pre 15 godina, onda oni i ne mogu da obavljaju valjano roditeljsku funkciju.
- Ne bave se decom jer se i sami boje da ne stigne nešto još gore. Kada bi svi stresovi odmah stali, bojim se da bismo i tada imali nekoliko generacija pogođenih ranijim stresom - upozorava Korać.
Ljudi se, ipak, kako-tako adaptiraju na stres. Ali koja je cena te adaptacije? Sudeći prema odgovorima stručnjaka - psihosomatski poremećaji. U nama stvaraju agresivnost, netoleranciju, potrebu za incidentima, teškoće pri spavanju, poremećaje u ishrani, digestivne i druge probleme. Prikriveni i neprikriveni produkt stresa.
- Ova godina je već počela sa stresom zbog nedostatka grejanja. Nama ništa ne znači to što su i druge zemlje bile u sličnoj situaciji, niti izjave političara „lako ćemo”. Ljude neće umiriti takve izjave. Oni traže realne izjave i istine koje u stresu mogu da pomognu - kaže Žarko Korać.
Porast mentalnih poremećaja
Godišnje u svetu od 10 do 20 miliona ljudi pokuša samoubistvo, a njih milion, nažalost, u tome i uspe. Depresija je na drugom mestu po broju obolelih u svetu, odmah posle masovnih nezaraznih bolesti. Procenjuje se da će do 2010. dostići prvo mesto i da će se kod 25 odsto ljudi razviti mentalni poremećaji. U Srbiji je u porastu broj samoubistava, posttraumatskih poremećaja, agresije i nasilja. Od fobija u Srbiji pati 23,6 odsto ljudi, agresivno je 26,1 odsto stanovnika, 10 odsto boluje od paničnog straha, a 18 odsto od posttraumatskog stresa.
U Subotici najviše samoubistava
Subotica već decenijama važi za grad s najvećim brojem samoubistava u Srbiji. U tom kraju za prvih devet meseci prošle godine zabeležena su 163 pokušaja samoubistva. U 30 odsto slučajeva suicid su pokušale mlađe osobe, i to presecanjem vena, vešanjem, skokom pod voz ili sa višespratnice. Podaci iz prethodne godine ukazuju na to da je bilo 187 pokušaja i 66 suicida.
