Izvor: RTS, 15.Apr.2014, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U starački dom najčešće iz nužde
Predstavnici civilnog društva su uz podršku resornog ministarstva obišli 20 državnih i privatnih domova u Srbiji. Cilj je bio da se stekne uvid u uslove života u tim ustanovama, kako bi se poboljšao kvalitet usluge koju pružaju najstarijima.
Za razliku od razvijenih evropskih zemalja, stari u Srbiji odlaze u dom tek onda kada nemaju drugog izbora. Najčešće kada ozbiljno obole ili kada nema ko o njima da brine.
"Imala sam četiri šloga, nisam više mogla sama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tako da su deca pristala, jedva da dođem ovde i tako sam došla", kaže Nadežda Đaković, stanarka jednog od domova.
Jelena Lakočević priča da je njena porodica prethodno sve pregledala i zaključila da bi u domu u kojem je smeštena imala najbolje uslove za rehabilitaciju.
Tokom obilaska domova, uočeno je da su u nekim slučajevima, starima uskraćena prava da samostalno odlučuju, da im je ugrožena privatnost, da ne upravljaju svojim finansijama.
Gotovo polovina korisnika tih domova, zbog bolesti, potpuno je zavisna od pomoći osoblja.
"Najpre osoba treba da bude humana, da vodi računa da ti ljudi koji se smeštaju u dom ne treba da izgube svoja osnovna ljudska prava, one treba da imaju i neka angažovanja u tom domu", kaže Dragana Milovanović iz doma za stare "Medikalija".
"Ako se jave neke akutne stvari onda rešavamo sami i sarađujemo sa svim zdravstvenim ustanovama u Beogradu, i da oni odžive svoj vek kvalitetno i dobro", kaže Ljubiša Joksimović, internista.
Petina stanara domova su mlađi od 60 godina, jer po Zakonu o socijalnoj zaštiti u tim ustanovama mogu da borave i ljudi između 26 i 64 godine života. To su, kažu upućeni, uglavnom invalidi, psihički obolele osobe, bivši zatvorenici.
"Ničeg oni zajedničkog nemaju sa starim od 80, koliko je prosečna starost u domovima, niti je osoblje obučeno da radi sa njima i onda su to ogromni izazovi", smatra Nadežda Satarić iz udruženja "Amiti".
Veliki problem su ilegalni domovi, čiji vlasnici, neretko, po zatvaranju takvih objekata, nastavljaju rad na novoj lokaciji.
Državna sekretarka Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković kaže da je teško saznati da li je neko otvorio nelegalni dom ukoliko nadležnima neko to ne prijavi.
"Zato je nama važna saradnja i sa medijima i da na svaki mogući način saznajemo da bi mogli blagovremeno da intervenišemo i da uključimo druge nadležne organe Ministarstva unutrašnjih poslova", poručuje Jankovićeva.
Licencu za rad, kao potvrdu kvaliteta usluge koju pružaju, do sada je dobilo 11 domova. Ostali imaju rok od tri godine da podnesu zahtev za njeno dobijanje.
Preporuka je i da se izmeni Pravilnik o standardima kvaliteta, jer se za godinu dana od njegovog usvajanja pokazalo da nije dovoljno jasan ni za korisnike niti za vlasnike domova.
.jpg)
