Izvor: Večernje novosti, 06.Jan.2019, 17:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U slavu vitlejemske noći

Na Badnji dan i Božić vernici proslavljaju rođenje sina božijeg Isusa Hrista. Centralni događaj proslavljanja u srpskom narodu je unošenje badnjaka BOŽIĆ je dan kada se hrišćanski vernici prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek, prvi u istoriji koji je ljudima doneo spasenje i put u večni život. Srpska pravoslavna crkva i ostale sestrinske pravoslavne crkve uče svoje vernike da, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << prisećajući se dolaska Bogočoveka, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima. Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana. Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin božiji. Veruje se da ona kući donosi mir i božiji blagoslov. Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, obično popije malu domaću rakiju, koja se smatra vesnikom radosti, berićeta i životnog okrepljenja, posle čega kreće u šumu. U gradskim uslovima u domove se unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima. PROČITAJTE I:U slavu vitlejemske noći Polaznik (ponegde zvan i radovan, jer donosi radost i sreću u dom) omiljeno je dete ili čeljade u porodici. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: "Hristos se rodi!" a domaćin odgovara: "Vaistinu se rodi!" Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: "Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica...". Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.Foto Z.Jovanović Hrastovo drvo oduvek je važilo za simbol plodnosti. Ono u sebi čuva pojedine prethrišćanske elemente. Prema predanju, to je drvo koje su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badnjak predstavlja i samog Hrista, pa se zato često kaže da ovo mlado, za Srbe sveto drvo, dok razbuktava vatru na ognjištu, jarkim plamenom osvetljava ne samo naš dom, već i najmračnije delove ljudske duše, donoseći blagodet hrišćanskog mira i ljubavi.

Nastavak na Večernje novosti...