Izvor: Blic, 01.Avg.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U školi svetskih velikana
Evo zgodnog pitanja za neki od brojnih kvizova: Šta povezuje Molijera, Viktora Igoa, Žan-Pola Sartra, Šarla Bodlera, Žaka Širaka, Milana Obrenovića i Božidara Đelića? Odgovor: išli su u istu školu - „Louis le Grand" u Francuskoj. A u te iste đačke klupe, u septembru će sesti i Rastko Kovačević, rođeni Beograđanin, koji je uspeo da upiše ovu prestižnu svetsku školu u konkurenciji od čak 6.000 đaka iz celog sveta.
Osamnaestogodišnji Rastko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kovačević rođen je u Beogradu, ali je sa samo dve godine otišao u Gabon u centralnu Afriku, gde je njegov otac dobio posao. Tamo je živeo u srcu afričkih tropskih šuma, u gradiću Mouila, gde je prvo naučio francuski jezik, koji je tamo službeni.
- Afrika je mesto gde sam proveo detinjstvo, ali će mi ostati u sećanju jer da nije Gabona, nikad ne bih pripao francuskom školskom sistemu i verovatno ne bih bio gde trenutno jesam. Sećam se nepreglednih pustih plaža, iguana, lokalnih aviona koji su sletali na pistu od laterita i svi smo izlazili crveni od prašine. Zatim jutarnjeg i večernjeg pranja zuba celog sela u mutnoj reci, narandžastih guštera, ili komšijinog papagaja koji je umeo da peva neke jugoslovenske patriotske pesme na besprekornom srpskom - seća se Rastko svog detinjstva. Posao Rastkovog oca koji je bio arhitekta svake godine ga je vodio u drugu zemlju, tako da je francusku osnovnu školu počeo u Jordanu, nastavio u Libanu, a zatim u Turskoj. Usput je savladao i arapski, turski, a sada perfektno zna srpski, engleski i španski. Nakon brojnih selidbi, Rastkov otac posao je dobio u Monaku, gde žive od 2001. godine.
- Ujedinio bih sve zemlje u kojima sam živeo i koje su postale deo mene, Jordan, Liban, Turska, Monako. Prelazak iz jedne u drugu mi je veoma pomogao da budem otvoren prema svim kulturama i jezicima i različitim načinima učenja - objašnjava Rastko, koji je u Monaku dva puta proglašen za đaka generacije. Jednom na kraju osnovne škole, a drugi put po završetku gimnazije. Rastko je u Monaku pohađao Gimnaziju matematičko-naučnog smera na dva jezika - engleskom i francuskom. Osim perfektnih uspeha u školi, Rastko već godinama osvaja nagrade od princa Alberta kao najbolji u poznavanju starog jezika Monaka, koji odavno nije u upotrebi.
- Ovaj jezik sam počeo da učim jer je to obavezan predmet do VI razreda u osnovnim školama u Monaku. Posle dobijene prve nagrade lično od Princa Renijea III obećao sam sebi, silno počastvovan, da ću nastaviti s učenjem tog jezika i zaista sam uživao. To je svojevrsna mešavina francuskog i italijanskih dijalekata i danas se uglavnom stariji Monačani služe ovim jezikom, iako na njemu ne postoje ni novine ni radio i TV emisije - objašnjava Rastko.
Nije slučajno ministarka prosvete Monaka, prilikom uručivanja jedne od nagrada, izjavila da je Rastko ponos njihove zemlje. Rastko je u konkurenciji od šest hiljada gimnazijalaca iz celog sveta uspeo da uđe među 40 i upiše prestižnu francusku školu „Louis le Grand". Za ulazak u ovu školu, kojoj je u prvom planu obrazovanje francuske elite, nisu samo dovoljne odlične ocene, već se na otvorenim vratima na samom konkursu razgovara sa predstavnicima škole, kojima kandidat govori o svom životu, interesovanjima i iznosi svoje stavove o stvarnosti, svetu i ambicijama. Škola je osnovana davne 1563. godine, od tada skoro da nije obnavljana i Rastko će imati čast da studira u istom okruženju i po istom sistemu kao svetski profesori, pisci i naučnici. Deviza škole je: „U ovu školu se ne ulazi jer vam je ime poznato, ali izlazak iz nje čini da ono to postane".
Kruna obrazovanja
Rastko će u školu krenuti u septembru, a izabrao je ekonomsko-naučni smer, koji važi za jedan od najtežih.
- Zaista sam presrećan. Još uvek ne mogu da verujem da ću sedeti u klupama u kojima su nekada učili svetski velikani. Prijem u tu školu, na neki način, predstavlja početak mog novog života, a istovremeno kraj prvog dela koga su krasili uspesi u različitim francuskim školama po različitim zemljama. „Louis le Grand" je kruna mog obrazovanja. Ulazak u takvu školu je čast, ali zahteva maksimum ulaganja i rada, zbog čega osećam i mali pritisak - iskren je Rastko.
