Izvor: Blic, 31.Avg.2009, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U sivoj ekonomiji godišnje izgubimo četiri milijarde evra
Recesija koja hara ne samo srpskom ekonomijom već i velikim tržištima, na kolena je bacila većinu domaće privrede, ali ne i sivu ekonomiju. Prelazak firmi u ilegalu sve je češća pojava u domaćoj privredi koja je, prema procenama Svetske banke, do izbijanja svetske krize sa oko 33,3 odsto crnog tržišta uveliko prevazilazila svetski prosek od oko 15 odsto. To je oko 12 milijardi evra koje se okrenu na tržištu bez ikakve kontrole zbog čega je državna kasa na godišnjem gubitku od oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << četiri milijarde evra.
Udeo sive ekonomije u privredi povećan je od jula prošle do istog meseca ove godine na 40,38 odsto, dok će bruto društveni proizvod biti za oko 11 odsto manji nego lani.
U ovom trenutku tekstilna industrija nalazi se u samrtnom zagrljaju crnog tržišta budući da se oko 2,5 milijardi evra prometa proturi crnim kanalima, a budžet ošteti za oko 700 miliona evra godišnje. Uz to, trećina radnika je već završila na ulici, a ukoliko se lošoj praksi ne stane na put, procenjuje se da bi u aprilu sledeće godine u regularnim poslovima moglo opstati svega sedam odsto firmi. Sektor tekstila i ranije je bio najugroženija privredna grana zbog masovne prodaje kineske robe na koju se ne plaća PDV, kao i zbog buvljaka i komisiona koji postoje još samo u Srbiji.
Bez fiskalnih kasa 60.000 tezgi
Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca, kaže da se u ovom trenutku preko komisione prodaje obrne oko 712 miliona evra godišnje, a tek deseti deo se evidentira preko fiskalne kase.
- Nedopustivo je da samo u Srbiji još postoje komisioni jer je to ozakonjeni šverc. Trenutno se priprema zakon koji će to onemogućiti pa više neće moći da stavljaju u promet robu za koju nemaju dokument o poreklu. Svuda u Evropi to je davno izašlo iz prakse jer se roba koja nema poreklo prodaje po buvljacima ili na aukcijama - objašnjava Knežević. On ističe da na domaćem tržištu „prodaje ispod ruke" ima oko 60.000 tezgi koje nemaju fiskalnu kasu, mada bi pre ovog „sirotinjskog šverca" valjalo pogledati koliko se kineske robe ugura i na kraju proda bez plaćanja PDV-a i po cenama kojima nijedna ozbiljna firma ne može da konkuriše.
Kinezi godišnje uvezu oko 1,35 milijardi evra robe, mahom tekstila, a 80 odsto se knjigovodstveno ne razdužuje. Gotovo svaki komad se proda na crno. Iz Turske stiže uvoz pamučnih pletenina vredan oko 300 miliona evra i najveći deo odlazi na buvljake koje, naravno, niko ne kontoroliše, mada je, ruku na srce, država najavila konačni obračun sa ovim tržnicama. Naime, nedavno je ponovo pokrenuto pitanje uvođenja fiskalnih kasa na buvljacima, a država najavila da će po džepu udariti svakog prodavca koji ne bude izdavao fiskalni račun. Dovoljno je prošetati se pijacama i videti da ove pretnje niko od prodavaca nije shvatio ozbiljno. Ipak, Knežević ističe da odlučnost države da se razračuna sa sivom ekonomijom nikada nije bila ozbiljnija nego sada.
- Protekle nedelje imali smo sastanak u Vladi kome je prisustvovao i premijer. Verujem da će se ovom zlu konačno objaviti rat - ističe Knežević.
Fantomske firme
Sredinom meseca Vlada je formirala specijalnu radnu grupu za borbu protiv sive ekonomije, crne berze, ilegalne trgovine, krijumčarenja i šverca. Država će morati da se razračuna i sa fantomskim preduzećima i svim drugim oblicima utaje poreza. Samo prošle godine utajeno je 15 milijardi dinara, dok je za prvih šest meseci ove godine otkriveno osam milijardi dinara. Treba napomenuti da je to ono što je otkriveno, a pitanje je koliki je stvarni iznos.
Poreska uprava je, pored neuplaćivanja doprinosa za šta u ovom trenutku poslodavci duguju oko 62 milijarde dinara od čega je naplativo tek desetak milijardi, uočila tri osnovna modela izbegavanja plaćanja poreza.
- Reč je o neprijavljivanju činjenica koje su od značaja za utvrđivanje poreza, što je, prevedeno, nabavka robe na crnom tržištu, neplaćanje regularnim putem i slično. Drugo je davanje lažnih podataka i treće - neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj PDV-a - rečeno je „Blicu" u Poreskoj upravi.
Ključnu ulogu imaju fantomska preduzeća koja posluju po principu sačinjavanja i izdavanja lažnih računa sa iskazanim PDV-om iako promet dobara nije obavljen. To znači da se ta preduzeća otvaraju na tuđa imena, ukradene lične karte, odnosno na dokumenta preminulih ljudi. To je u Srbiji moguće jer ne postoji baza podataka. Fantomske firme rade na nekoliko frontova tako što ne samo da su same fiktivne već lažne fakture izdaju i firmama koje „legalno" posluju, čime je mreža ne samo izbegavanja plaćanja poreza već i uzimanja od države na osnovu povraćaja novca za PDV, samo gušća.
Da je reč o precizno osmišljenoj pljački države vidi se i na nedavnom primeru iz Novog Sada.
- Firma „Maneks" je, u nameri da izbegne plaćanje poreza, na crnom tržištu nabavila robu od 470 miliona dinara koristeći lažne račune sa iskazanim PDV-om. Na osnovu njih je lažno evidentirala nabavku otpadnog metala od raznih preduzeća sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Onda je podnela PDV prijave sa lažnim podacima o prethodno ostvarenom prometu, čime je izbegla plaćanje PDV-a u iznosu od 72 miliona dinara - otkrila je Poreska uprava.
Tu, međutim, nije bio kraj. Ova firma ojadila je budžet Srbije za ukupno 160 miliona dinara.
- U istom periodu robu ukupne vrednosti od 423 miliona dinara koju je legalno nabavila za potrebe preduzeća prodala je na crnom tržištu, a da bi to prikrila, u poslovnim knjigama je evidentirala lažne izlazne račune o navodnoj prodaji obojenih metala. Ta roba je plaćena lažnom kompenzacijom prikazujući kao kupce i prodavce ista preduzeća. Takvim raspolaganjem imovinom ostvarila je prihod od kapitala, a nije obračunala ni platila porez na dohodak građana niti na prihod od kapitala u iznosu od 90 miliona dinara - objašnjavaju u Poreskoj upravi.
To je, međutim, samo jedan od vidova finansijskog kriminala. Poreska uprava je samo za jul izdala oko 23.000 opomena za neizmirivanje poreskih obaveza za dug od oko 3,3 milijarde dinara. Uz to, u julu su postignuti najbolji rezultati naplate poreza od početka godine.
Oko 700.000 ljudi radi na crno
Srbija se osim sa švercom i utajom poreza, godinama suočava i sa crnim tržištem radne snage. Procenjuje se da u Srbiji oko 700.000 ljudi radi na crno, sa tendencijom rasta.
- Vlada Republike Srbije nanela je veliku štetu domaćoj privredi time što je dozvolila neograničen uvoz kineske robe i nelojalnu konkurenciju domaćim proizvođačima što je u prethodnih šest meseci za trećinu smanjilo radnu snagu u industriji kože i tekstila. Na ovaj način država je mnoge naterala da posluju na crno ili da radnike angažuju na crno, jer nisu mogli da opstanu u uslovima konkurencije koja ne plaća PDV i robu prodaje van sistema fiskalizacije - kaže za „Blic" Dragoljub Rajić, PR Unije poslodavaca.
Domaći privrednici ističu da kada bi se siva ekonomija svela na dva puta veći obim od zemalja EU (30,2 odsto), budžet Srbije bi godišnje bio puniji za 980 miliona evra ili skoro 90 milijardi dinara, čime bi najveći deo budžetskog deficita bio pokriven i ne bi bilo potrebe za daljim zaduživanjem zemlje.
Unija poslodavaca traži od Vlade Srbije da preduzme nekoliko koraka među kojima je fiskalizacija svih kineskih radnji, kao i detaljno praćenje ove robe na carini. Iz Unije navode da bi trebalo sprovoditi češće akcije inspekcijske kontrole, a zanatlije i početnike u biznisu prve dve-tri godine poslovanja osloboditi plaćanja poreza.
Interesantno je da je u Italiji 1999. i 2000. godine za samo dve godine nivo sive ekonomije sveden sa 24 na 16,2 odsto upravo ovakvim merama koje su bile stimulativne, a istovremeno su uvedene jednogodišnje zatvorske i visoke novčane kazne.
Crno tržište u EU
Prema rezultatima istraživanja austrijskih stručnjaka, očekuje se da u 14 bogatih zemalja EU siva ekonomija ove godine poraste za 0,3 do 0,9 odsto. Najviše (0,8-0,9 odsto) u Irskoj, Španiji i Britaniji. U EU se godišnje povećanje od jedan odsto smatra alarmantnim parametrom koji traži hitne mere suzbijanja sive ekonomije. Država članica u kojoj dođe do skoka većeg od ovog može da izgubi znatan novac iz evropskih fondova i određene trgovinske povlastice.
Udeo sive ekonomije u privrednim granama
1. Tekstilna industrija 41%
2. Ugostiteljstvo, hotelijerstvo i turizam 31,4%
3. Zanatstvo i preduzetništvo 30,5%
4. Građevinska industrija i
građevinske usluge 24,5%
5. Usluge saobraćaja i transporta 24,2%
6. Šumarstvo i drvna industrija 18,4%
