Izvor: Blic, 01.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U senci ljubavi
Da nam je neko obećao kako će u Beogradu u ciglo šest dana pod istim krovom svirati Elton Džon, Bob Dilan, Erik Klepton i Stivi Vinvud, sigurno bi bio okarakterisan: laže kao da je u predizbornoj kampanji!
Takvo čudo će se ipak dogoditi, ali, po svemu sudeći, bez većine koja je o tome decenijama maštala. Niko se normalan ne bi odrekao simpatija prema Pijanisti, Proroku, Gitaristi i Glasu, ali u Srbiji stanuje viša sila. Njeno ime je beda. Nekad je kupiti ploču bila stvar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kusura od užine, danas je otići na koncert jednog a ne tri junaka direktno urušavanje plana za preživljavanje cele porodice.
Beograd je njihova stara adresa, ali grad nema dovoljno snage da bude brojna publika. Valjda je to bilo u proleće '63, kada je Nikola Karaklajić preko „Sastanka u 9 i 5" pustio „Huči u vetru", a mi čuli da pevač ne mora imati prijatan i školovan glas ako nam ispoveda važne stvari. Koliko je puta Dragoslav Andrić prepričavao svoj susret sa mladim bardom u londonskom „Savoj hotelu". Klepton, već tada opterećen epitetom „bog", razočaran celom scenom u proleće '65. godine velikim američkim autom kreće ka Grčkoj i dva dana baza „zanimljivim" Beogradom. Još imam kartu iz kluba „Lido" u Balohu sa škotskog jezera Loh Lomond kad sam '66. za 10 šilinga gledao Grupu Spensera Dejvisa i oduševio se mladim Stivijem Vinvudom. Upravo mi je njegov glas omogućio celoživotno drugarstvo sa Dušanom Prelevićem. Mi smo ovde osnovali sektu koja je tvrdila da od tog klinca britanska rok scena nema boljeg pevača. Sećam se kada je Nikola sa Midem festivala '70. doneo singl „Your Song" i dugo u emisiji „Veče uz radio" pričao o nastupu simpatičnog bucka Eltona koji je promenio kršteno ime Reginald verujući da mu je ono smetnja u sanjanoj karijeri.
Na našoj liniji planetarnog rok fronta, kada smo njih slušali, čuli smo više. Kroz njih gledajući, videli smo šire. Kada smo sumnjali, putem njihovih pesama sumnjali smo dublje, kada smo u nešto verovali, to smo kroz muziku činili iskrenije. Jedino kada smo bili usamljeni - samovali smo sa celom generacijom. Imali smo društvo koje nas je zadužilo određujući muzički ukus vremena. Ko drugačije kaže - kleveće i laže. Dilan je uneo savest, Klepton zvuk, Stivi je iza hemonda b3 pevao „Daj mi malo ljubavi" i „Taj sam", dok je Elton od elegične „Tvoje pesme" serijom neverovatnih hitova raširio karijeru do kosmosa.
Raspevane uspomene odrastanja odavno su ukroćene uzdarjem starenja. Stari kucači na nebeska vrata prolazeći kroz vreme pravili su razne nesporazume: Jeste Klepton bivši poročni alhos, narkos i ženskaroš, jeste Dilan često išao teško razumljivim putevima, odista je Stivi bežao od sebe i menjao bendove kao Madona donji veš i jeste Elton kroz nos uvukao Monblan kokaina i jeste oženjen muškarcem, ali iza tih grešnika stoje mnogi vanvremenski dometi muzike dvadesetog veka.
Počasni doktori Berklija, Prinstona, Kraljevske muzičke akademije, nosioci prestižnih odlikovanja stižu ovih dana u okviru najvećeg nezvaničnog muzičkog festivala ikad održanog u Beogradu. Neka oproste što nas sve neće prepoznati po aplauzu. Poštujemo i uvažavamo njihovo delo, nikada se nećemo odreći svih tih pesama, ali smo, u međuvremenu, postali gologuzani. A takvi ne idu na balove.
