Izvor: Blic, 27.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ritmu nehaja
Skapiram nedavno, posle jake oluje, da mi krov prokišnjava. Dobuje kiša u ritmu muzike za ples, a ja đipam s kraja na kraj gajbe (sa peškirima i krpama) ne bih li bujicu nekako smirila. I tako cele noći.
Sutradan, u cik zore, obrnem osiguranje koje uredno plaćam (za slučaj da mi se u gajbi desi - slučaj), na šta mi strogi ženski glas reče da su oni nadležni samo ako voda šiklja - odozdo, a ne odozgo. To odozgore ih uopšte ne zanima, reče ledena žena i sledi mene. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Obrnem stambeno, prenem nekog lika iz dremke i on mi objasni da bez žurbe napišem molbu, jer su službenici na zimskom odmoru. Polako, reče mi još jednom, negde s početka sledeće godine, očekujte majstore. Objasnim čoveku kako održavanje gajbe plaćam i za vreme svog, ali i njihovog godišnjaka, al’ ništa. U neko doba, dobijem šeficu i žena ko žena, skapira situaciju u kojoj nije poželjno biti to što jesi (žena) i ljubazno mi prosledi odgovorno lice na kuću. Cenjeni pogleda krpe i najlone i taman kad pomislih da će da se popne na krov (da utvrdi o čemu se radi), čovek zaglavi - na vrata! Proslediće slučaj, reče mi, interventnoj. Prolaze, naravno, dani i noći, ali ništa. Čekajući tu brzopoteznu službu, koja je sve osim brza, kiša je padala i prestajala. A ja sam navrat-nanos isfuravala iz gajbe da kupim nešto za klopu, ne bih li stigla i pre majstora i pre kiše.
Kiša i dalje pada, a majstora - nema. Ukoliko se uskoro ne pojave, u svojoj gajbi ću (najzad) imati toliko željeni bazen, od sto i kusur kvadrata. Skoro kao olimpijski. Pa, neka neko kaže kako se u Wiesbadenu živi loše i kako se želje građana - ne ostvaruju!
