Izvor: B92, 31.Avg.2023, 14:34
U redovima za hleb padaju u nesvest, nestaju jedan po jedan; Putin ih je zaboravio
Koridor Lačin koji spaja 120.000 etničkih Jermena koji žive u azerbejdžanskom regionu Nagorno-Karabah s Republikom Jermenijom blokiraju azerbejdžanske vlasti.
To je dovelo do ozbiljne nestašice hrane, lekova, higijenskih proizvoda i goriva u regionu koji je predmet spora.
"Nema jaja, nema šećera, nema uopšte slatkiša, hleb se racionalizuje“, rekao je jedan stanovnik, dok njegova majka navodi da je pre neki dan ustao u četiri sata kako bi stao u red za hranu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Jermeni ne mogu da dođu do svojih porodica s druge strane koridora Lačin nakon što ga blokira Azerbejdžan, a čak nijedan nezavisni medij nije uspeo da dopre do enklave Nagorno-Karabah. Ipak, stvarna slika stravičnih uslova uspe da se širi društvenim mrežama.
"Ljudi satima stoje u redovima kako bi dobili minimalne obroke hrane. Ljudi padaju u nesvest u redovima za hleb", kaže lokalna novinarka Irina Hajrapetjan u audio-poruci iz etnički jermenske enklave, navela je dopisnica BBC-ja s južnog Kavkaza Rajhan Demijtrie. "Nemamo goriva za prevoz i ljudi moraju da hodaju mnogo kilometara peške da bi stajali u redovima kako bi kupili šta god mogu da prehrane svoje prodice", dodaje Irina.
Lokalne vlasti u Nagorno-Karabahu saopštile su da su bar tri smrtna slučaja posledica pothranjenosti, a postoji i slučaj da je trudnica izgubila bebu jer niko nije imao goriva da je preveze do bolnice.
Nema ni struje, a kako se bliži zima, humanitarna katastrofa biće još veća.
Za tamošnje Jermene njihov dom je Artsah, samoproglašena republika koja ne postoji na karti sveta, budući da je ova planinska enklava deo azerbejdžanskog regiona Nagorno-Karabah. Uprkos tome što imaju mnogo toga zajedničkog u kulturološkom smislu, južnokavkaske države Jermenija i Azerbejdžan borile su se za kontrolu nad ovom zemljom decenijama u ratovima koji su odneli desetine hiljada života.
U poslednjem šestonedeljnom ratu 2020. godine Azerbejdžan je povratio sve teritorije oko Nagorno-Karabaha, koje je Jermenija držala od 1994. Prekid vatre u kom je posredovala Rusija temeljio se na raspoređivanju ruskih mirovnih snaga, kako bi se garantovala bezbednost Jermena i kontrolisao koridor Lačin, što je omogućilo slobodno kretanje ljudi i robe između Karabaha i Republike Jermenije.
Ali, s fokusiranjem Kremlja na invaziju na Ukrajinu, Azerbejdžan je prošle zime blokirao saobraćajnicu prema regionalnoj prestonici Nagorno-Karabaha Stepanakertu. U proleće je Azerbejdžan postavio sopstvenu vojnu kontrolnu tačku na ulazu u koridor, istakavši svoje "suvereno pravo" i "punu obnovu svog teritorijalnog integriteta". Zemlja je optužila Jermeniju da koristi saobraćajnicu za dovoženje vojnih zaliha, što Jermenija poriče.
Jedine međunarodne humanitarne organizacije koje imaju pristup Nagorno-Karabahu su Međunarodni odbor Crvenog krsta i organizacija za razminiranje, Halo Trust, koja navodi da poslednjih sedmica nije uspela da rasporedi timove za razminiranje jer je njihovo osoblje previše iscrpljeno da bi radilo, nakon što su celu noć čekali u redu za hleb i vratili se kući praznih ruku.
Kažu da je zaustavljanje njihovih operacija u oblasti Martakert posebno nezgodno jer je ona postala središte za ljude raseljene zbog rata 2020. Oni su, kako se navodi, sada u opasnosti od povreda, kao i neuhranjenosti.
Takođe, ukoliko se neko i približi spornom koridoru, postoji velika verovatnoića da će biti uhapšen.
SAD su pozvale Azerbejdžan da obnovi slobodno kretanje koridorom Lačin tokom hitnog sastanka Saveta bezbednosti UN, a Međunarodni sud pravde već je poručio Azerbejdžanu da ima pravno obavezujuću naredbu da se dopusti "nesmetano kretanje osoba, vozila i tereta".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
