Izvor: Politika, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U raljama kompromisa
Specijalno za "Politiku"
Sarajevo – Svaka iole ozbiljnija nacionalna diskografija ima svoju prestižnu godišnju nagradu. Tokom poslednjih šest godina u Bosni i Hercegovini se kao takva pokušala etablirati nagrada "Davorin". I činilo se da je na najboljem putu da postane cenjena nagrada u regionu. Međutim, poslednja dodela ovih nagrada, održana sredinom jula u Zenici, otvorila je mnoga pitanja, do onih o opravdanosti njenog postojanja.
Naime, ove godine u Zenici nisu se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojavili mnogi od najavljenih, uz brojne primedbe na račun cele manifestacije i uz prečeste konstatacije da "Davorin" gubi svoj smisao.
Ovogodišnje izdanje "Davorina" najneubedljivije je od osnivanja. Prve tri dodele nagrada održane su u zeničkom Narodnom pozorištu i iz nekoliko razloga to je bilo sjajno rešenje. Scena tog pozorišta, uz pametne scenografske intervencije, "ubila se" za rokenrol, čitavu predstavu je u rukama držala ekipa entuzijasta, i, ne najmanje bitno, cenili smo činjenicu da neko ima dovoljno hrabrosti da jednu takvu manifestaciju smesti negde izvan Sarajeva.
Zbog svega toga tokom tih prvih godina Josipu Dujmoviću i njegovoj ekipi okupljenoj oko "Davorina" spremno su se svi odazivali. Tada smo na "Davorinu" gledali i "Hari Mata Hari" i "Zabranjeno pušenje" i "Hladno pivo", pa čak i poslovično namćorastog Kemala Montena. I, ma kako to paradoksalno zvučalo, upravo to "Davorinovo" nadrastanje Zenice i Dujmovića u sebi je nosilo vrlo razoran virus. Dujmović, koji je pravo na korišćenje imena legendarnog pevača "Indeksa" obezbedio poznanstvom sa članovima grupe, pre svih sa Bodom Kovačevićem, nije mogao da se nosi sa sve izraženijim apetitima estradnih ajkula koje su kružile oko ovog projekta. Nema sumnje da je na mnoge kompromise pristao tek da bi nagrada "Davorin" opstala.
Zato ne čudi da je 2005. dodela nagrada održana u otužno praznoj "Zetri" tek da bi bile zadovoljene neke sujete. A sve se srozalo neverovatno nisko izmeštanjem dodele 2006. godine u jednu sarajevsku kockarnicu uz scenario kakav priliči nekoj lošijoj seoskoj priredbi.
U sve se umešalo i bespotrebno kalkulisanje i taktiziranje sa nominacijama kako bi što manje bilo nezadovoljnika. I kako se smanjivao broj nezadovoljnih tako je i sve manje bilo onih koji bi mogli biti zadovoljni "Davorinom". Dobili smo manifestaciju koja "niti smrdi, niti miriše". Manifestaciju koja je ove godine pokazala da ima sve manje podrške među onima zbog kojih je i napravljena – muzičkim stvaraocima i radnicima. Manifestaciju koja sve manje uspeva da odgovori na pitanje zbog kojeg je i osnovana – šta je to vredno pažnje u jednogodišnjoj bosanskohercegovačkoj produkciji.
"Davorin" će morati da promeni nešto u samoj biti postojanja ove nagrade da bi ona mogla povratiti i ugled i poverenje koje je počela sticati. Insistiranjem na širokoj bazi glasača, Dujmović i društvo su upali u zamku kvazidemokratije koja neme preterane veze sa estetskim vrednostima. U budućnosti bi morali pokazati malo više stvaralačke hrabrosti i preuzeti na sebe odgovornost da, uz pomoć ljudi čija imena garantuju u Bosni i Hercegovini nepristrasnost i dignitet izbora, male železne i staklene kipiće koji nose poštovanja vredno ime smeste u prave ruke.
[objavljeno: ]
