Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Jan.2019, 11:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U prvih šest meseci preko e Šaltera 130.000 zahteva

U prvih šest meseci primene elektronskog sistema e Šalter građani i privreda podneli su čak 130.000 zahteva za upis u katastar, od čega oko 53.000 preko javnih beležnika, rečeno je danas na predstavljanju novog sistema za upis u katastar nepokretnosti - eŠalter u prisustvu premijerke Ana Brnabić.

E Šalter je predstavljen u Kancelariji javnog beležnika Ivane Grabež, a prisustvovali su i ministarke pravde i građevinarstva Nela Kuburović i Zorana Mihajlović, kao i ambasador >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Velike Britanije Denis Kif.

Procenat elektronskih zahteva za samo pola godine dostigao je već 40 odsto u ukupnom broju postupaka pred Republičkim geodetskim zavodom.

Umesto šest odlazaka na šaltere građani i privreda sada sve poslove obavljaju kod javnog beležnika koji proverava valjanost dokumentacije i elektronski je dostavlja katastru.

Prosečno vreme za resavanje predmeta smanjeno je sa 25 na pet dana što bi trebalo pozivitno da se odrazi i na poziciju Srbije na Duing biznis listi Svetske banke.

Na istom mestu stranke mogu da podnesu i poreske prijave koje RGZ prosleđuje Poreskoj upravi i lokalnoj poreskoj administraciji, tako da više ne moraju da imaju direktan kontakt ni sa njihovim službenicima.

Novim Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova uveden je jednošalterski elektronski sistem za upis nepokretnosti preko javnih beležnika e Šalter.

Od 1. jula 2018. građani i privreda više nemaju direktan kontakt sa RGZ-om, Poreskom upravom i lokalnom poreskom administracijom, već sve poslove oko dobijanja lista nepokretnosti, overe kupoprodajnog ugovora, dobijanja rešenja o upisu nekretnije i podnošenja poreskih prijava mogu da završe kod javnog beležnika.

Jednošalterski elektronski sistem e Šalter je rezultat timskog rada čak osam insitucija i organizacija na razvoju efikasne e Uprave, dobrog poslovnog ambijenta, vladavine prava.

Brnabić je rekla da je cilj vlada efikasna i brza javna urpava, u čijem radu postoji potpuna transpretnost u službi građana i prvirede.

Kako je rekla cilj je i uspostaljanje sistema u kome ništa ne zavisi od volje pojedinca već od jasno definisanih pravila u skladu sa zakonima.

"Ovo je bila vodilja kad smo krenuli u reformu katastra koja je jedna od najkopleksnijih koju vlada sprovodi. Reforme su jedino uspešne ukoliko na pravi način donose kvalitetne promene u svakodnevni život građana".

Brnabić kaže da reforma katastra upravo pogađa suštinu, jer menja živog građana na bolje svaki dan.

Naglasila je da je upis u katastar "noćna mora" za građane, pošto više nema obilaska šaltera i prikupljanja papira, kada vas vraćaju jer nemate neki dokument i ponovo vas vraćaju da čekate red.

Kako je rekla, sada to rade javnih beležnici.

Brnabić je rekla da su od 1. januara povezane u centralni sistem sve lokalne poreske adminsitracije i da sada naši građani i privrednici mogu jednostavno preko interneta da pogledaju koje su njijove obaveza za porez na imovuine za sve nerketnine gde god da se nalaze.

Najavila je da će od 1. februara takođe moći da plate i porez na imovu preko interneta, tako da više neće biti papirića.

"Ponosna sam na tu reformu", navela je Brnabić.

Ministarka pravde Nela Kuburović podsetila je da je 2014. godine razradilo registar prometa nepokretnosti i navela da se danas, posle unapređenja rada u toj oblasti, ne može više desiti da se jedan stan proda više puta, odnosno jedan ugovor ne može biti overen dva puta.

Kako je dodala, javnim beležnicima je danas omogućeno da se povežu sa katastrom, a od novembra prošle godine sa tom institucijom su povezani i javni izvršitelji.

"Na taj način povećavamo pravnu sigurnost", rekla je Kuburović.

Ona je istakla da su danas podaci o vlasnicima nepokretnosti ažurni i da se ne dešavaju primedbe koje su bile aktuelne ranije, da se postupak izvršenja vrši prema licima koja nisu vlasnici stanova.

Razmena podataka, kaže, skraćuje vreme i štedi resurse.

Ministarka Mihajlović je rekla da je cilj reforme katastra da građaani i prvireda dobiju sve što je potrebno - brzo, kvalitetno i digitalno.

"I da nijednog trenutka katastar ne bude subjekat već građani i i privreda. Sve što radimo u reformi katastra da bude sa ciljem katastar bude jaka i nezavišna državna isntitucija koja će se ponašati tako i pobljšavati privredno okruženje i da Srbija bude bolje mesto za život i investicije", navela je Mihajlović.

Ovo jedan od koraka posle elektronske građevinske dozvole pošto bez reforme i digitalnog katastra nema moderne države, dodala je Mihajlović.

Ambasador Kif je rekao da je e Šalter urađen u okviru projekata koje podržavaju u Srbiji, a koji donose praktična poboljšanja za građane.

Istakao je da je Vlada VB najveći donator u Srbiji u oblasti e Uprave i da su kroz njihov Fond za dobru upravu od 2015. odobreni projekti u vrednosti od 16,5 miliona evra.

"Taj fond će nastaviti i ove godine da podržava reformske procese u Srbiji sa više od šest miliona evra. Ovo je primer napora koji želmo da podržimo - spajanje svih aktivnosti u jednu uslugu za građane i privredu. Rad na reformi upisa u katastar se tiče poboljšanja poslovnog ambijenta i ranga na Duing biznis listi Svetske banke", rekao je Kif.

On je napomenuo da je Britanija već duži niz godina u prvih 10 zemljana listi Svetske banke Duing biznis.

"Do sada je više od 800 ljudi iz RGZ i javnih beležnika, izvšitelja i poreske administacije prošlo kroz obuku u okviru ovog projekta", naveo je Kif.

Predsednik Javno-beležničke komore Srbije Srbislav Cvejić je rekao da je ta komora spremno dočekla primenu tog zakona i da su se brzo umrežili sa e Šalterom.

Istakao je da je jedna od važnih novina što je predviđen upis zajedničke svojine supružnika.

"Dobijamo, takođe, da je povećana mnogo pravna sigurnsot građana i da je onemogućen upis na osnovu falsifikovanih isprava što nije bio redak slučaj. Imamo sada neposredan uvidu u bazu podataka", dodao je on.

Cvejić je rekao da će do kraja 2020. biti omogućen potpuni uvid u podatke katastrarskog sistema, kao i da će se raditi i na uvođenju digitalnog arhiva javnih beležnika.

Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković je istakao da je sličan projekat postojao 2005. godine, ali da nije uspeo.

Drašković očekuje da će do 2020. godine biti napravljen sistem koji bi RGZ omogućio da upravlja zemljišnom administracijom tako da će naša zemlja biti u prvih 20 možda i u prvih 10 na Duing biznis listi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...