Izvor: Politika, 19.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U prvi mah beše – orah
Slučaj je hteo da novosadski policajac Goran Joksimović počne da se bavi dodatnim poslom koji mu omogućava da lakše podnese svakodnevni stres
Goran Joksimović iz mesta Paragova kod Sremske Kamenice je policajac, zaposlen u Policijskoj upravi u Novom Sadu. Oženjen je Goricom, grafičarem po struci, i imaju dvoje dece: sina od 15 i kćerku od 13 godina. Ništa u mirnom životu ovog mladog čoveka ne bi bilo neobično da pre dve godine, sasvim slučajno, sređujući dvorište >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko kuće, nije dobio inspiraciju da se bavi nečim o čemu ni sanjao nije. Sve je počelo od jednog orahovog panja koji je prilično smetao u tom dvorištu, a našlo se tu i neko deblo šljive, kao i neke drangulije. Goranu se nekako dopao taj panj, okretao ga, obrtao, bilo mu je žao da ga baci, i najednom mu „kliknu" da bi to mogao da bude zanimljiv stočić, samo ako se malo očisti i obradi. Uradio je to nekim priručnim alatom vodeći računa da maksimalno ispoštuje prirodni oblik stabla i žila, prelakirao ga, stavio mu odozgo staklo i – oduševio se.
Kako su nastajali novi komadi nameštaja i drugi su se oduševljavali, a Goran naprosto nije mogao da se zaustavi, radio je i za rođake, prijatelje, komšije. Oni su i ga nagovorili da to negde izloži.
– Zato sam otišao u Pokret gorana, odneo slike i oni su prihvatili da uz njih budem na manifestaciji „Dani proleća" u Novom Sadu. Tamo sam se uverio da se ono što ja radim dopada velikom broju ljudi, pa sam radio sve više i više: klupice, ogledala, čiviluke, komodice, fotelje, krevete – kaže Goran.
U međuvremenu se izveštio da pronađe odgovarajuće deblo, da ga iseče u pilani, da mu skine koru, odabere namenu i da ga ručnim alatom obradi tako da mu ne poremeti „liniju” koju mu je darovala priroda. Pretežno radi sa orahom zato što je to kvalitetno drvo, sa lepom teksturom, a naročito zato što je sa njim započeo ovaj svoj „drugi posao". Radi i sa bagremom, šljivom, tisovinom, sa svakim drvetom koje ima zanimljiv presek. Nožić ulazi u sve pore drveta i sve krivine, dok se ravne površine uglavnom seku mašinski. Ali tada novopečeni majstor stoji pored radnika za mašinom i okreće mu drvo na onu stranu koju treba da iseče. To uopšte nije nevažno, pošto u preseku treba da se vide razni slojevi i boje.
Ruku na srce, ni plasman ne ide loše. Ljudi su na sajmovima u prvi mah iznenađeni kad vide nameštaj različit od svega što u prodavnici mogu da kupe, vrte se, zagledaju, zapitkuju, pazare neku sitnicu, a ozbiljniju kupovinu obično ostavljaju za kasnije, kad vide kako će im se određeni komad uklopiti u postojeći ambijent. Ima mušterija, nije da nema, Novi Sad je veliki grad, a obronci Fruške gore puni su vikendica u kojima ovi prirodni oblici pasuju „kao saliveni". Kad Goran nema vremena da obradi neke detalje, u pomoć priskaču deca, a i Goričini saveti nisu na odmet.
Ipak, ovaj slučajni posao, koji sve više preti da postane životni izbor, našem sagovorniku znači mnogo više od mogućnosti da poveća kućni budžet.
– S obzirom na stresan posao koji obavljam, ovo što radim veoma me smiruje i opušta, puni mi baterije da izdržim mnoge neprijatnosti. Kad napravim neku klupicu ili stočić, srećniji sam nego da dobijem na poklon ne znam šta!
Rada Tamindžić
[objavljeno: 20/04/2008]
