Izvor: Blic, 01.Feb.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U prosveti deset hiljada prekobrojnih

U Srbiji niko ne zna koliko tačno ima zaposlenih u obrazovanju, ali mnogi tvrde da viška ima, i to najmanje 10.000. Zvanična statistika pokazuje da je u ovoj oblasti zaposleno 124.000 ljudi, podaci Ministarstva prosvete da ih ima 123.913, rebalans budžeta pokazuje cifru od 122.553, a Uprava trezora 124.582. Kada je nedavno uplaćen nepotrošeni novac iz budžeta za 2008. godinu, pare su podeljene na 131.607 zaposlenih!

Koliko zaista radi u prosveti, pokazaće za par meseci kontrola >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nadležnog ministarstva, ali i to gde novac zaista završava.

Da zaista ima viška zaposlenih u obrazovanju, potvrdio je i ministar prosvete Žarko Obradović, ali je on brže-bolje u javnosti dodao da otpuštanja neće biti i da će Ministarstvo finansija sačiniti prihvatljiv socijalni program za te ljude.

„Osim toga, u planu nam je da sve koji su višak preraspodelimo tako da će raditi u večernjim školama za odrasle, jer Srbija ima mnogo nepismenih ljudi", kazao je ministar Obradović povodom obeležavanja školske slave, Svetog Save.



Počela kontrola

Obradović je, kako saznaje „Blic nedelje", naložio koordinatoru načelnika školskih uprava da obiđe sve škole u Srbiji i utvrdi stvarno stanje zaposlenih, na terenu. Ova kontrola je počela prošlog ponedeljka i za nekoliko meseci znaće se koliko tačno ima zaposlenih u prosveti, ali i kuda ide novac. Ima i indicija da su pojedini direktori kršili zakone o obrazovanju i radu i uzimali više novca od realnih potreba škola.

Bojan Minović, profesor fizičke kulture u OŠ „Vasa Pelagić" u Padežu kod Kruševca i član komisije za proveru podataka Ministarstva prosvete, kaže za „Blic" da ima informacija koje ukazuju na to da su pojedini direktori u sprezi sa računovođama i sekretarima škola zloupotrebljavali to što Ministarstvo prosvete nema uvid u trošenje novca i popunjavali obrasce za plate kako su hteli.

– Na početku godine Ministarstvo odlučuje koliko će para pripasti svakoj školi i te podatke predaje Upravi trezora odakle se školama mesečno isplaćuje ono što traže. Uprava trezora nema uvid u to koliko ima zaposlenih u školama, oni samo proveravaju da li se novac koji neka škola traži uklapa u određeni limit. A mi smo doznali da su neki direktori upisivali sebi i po 160 odsto radnog vremena, a to znači da su kršili zakon i držali nastavu, ili su činili krivično delo i lažirali podatke. Direktori se nevešto opravdavaju time da navodno nisu mogli da nađu adekvatnu zamenu, pa su morali da predaju – objašnjava Minović. On kaže da ima i sekretara koji imaju po 140 odsto radnog vremena, što je nemoguće, jer je i njima zabranjeno da rade u nastavi.

– U jednoj školi našli smo šefa računovodstva sa 44 godine radnog staža! Ne zna se da li je on u penziji, pa direktor možda njegovu platu stavlja sebi u džep. Otkriveno je i da pojedini nastavnici rade u više škola, najčešće su to muzičke škole, pa se jedna osoba pojavljuje sa 200 i 300 odsto radnog vremena! Nailazili smo na škole koje imaju sedam čistača sa sedmim stručnim stepenom – zgranut je Minović.



Političke urgencije

Podaci pokazuju da viška zaposlenih ima najviše u školama velikih gradova. Ustanovljeno je da samo u Beogradu ima 200 radnika više i 150 „veštački" sačinjenih odeljenja.

– I u Beogradu, na primer, ima samo nekoliko đaka u pojedinim odeljenjima. Toga ima dosta i u Novom Sadu i Zrenjaninu. Anomalije se dešavaju zahvaljujući podršci političkih struktura u tim gradovima. Ako se krene u zatvaranje tih odeljenja ili škola, nastavnici obaveste roditelje, onda se oni bune i sve ostane kako je bilo. Pravilnik kaže da odeljenje ne sme da ima manje od 20 i ne više od 30 učenika. Izuzetak su ruralne sredine, u kojima ako zatvorite školu od nekoliko đaka, zatvarate i tu sredinu – objašnjava Minović.

U Ministarstvu prosvete kažu da će, ako se bude pravila reorganizacija, to činiti prvo u velikim gradovima. Sistem mora prvo da se sredi da bismo mogli da govorimo o racionalizaciji – kažu u Ministarstvu.



Penzije rešenje

Leonardo Erdelji, sekretar Mašinsko-elektrotehničke škole u Kruševcu, kaže da ako bi se penzionisali svi koji su stekli uslove za to, stanje u prosveti bi se stabilizovalo i bilo bi mnogo više novca za plate, ali i za učila i sve drugo što je potrebno za dobar prosvetni sistem.

– U ovom trenutku ima 1.560 zaposlenih koji odmah mogu da se penzionišu. Dakle, da odu bez ikakvog socijalnog programa. A u naredne tri godine moglo bi da se penzioniše oko 5.000 njih. Kada bi se obezbedio pristojni socijalni program za još toliko zaposlenih, prosveta bi imala 10. 000 manje zaposlenih, koliko trenutno i ima viška. Odavno je rečeno da se ne zapošljavaju novi, a svake godine ih je sve više. Ima škola sa po dva pedagoga iako je dozvoljeno da ima jednog. Neke škole imaju i PR službe. Naišli smo na osnovne škole koje imaju stručnu praksu! Naravno, samo na papiru jer tako dobiju više novca iz budžeta. Tako samo tonemo. Dobijamo više para iz budžeta, ali sve je više i zaposlenih. Koliko tačno ima zaposlenih u sistemu, to je pitanje za milion dolara – kaže Erdelji.

Nastavak na Blic...