Izvor: Danas, 13.Mar.2015, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U prisustvu Velike duše
U večito užurbanoj, prenaseljenoj i ponekad, čini se, haotičnoj Indiji, mesta povezana sa "ocem" njene nezavisnosti Mohandasom Karamćandom Gandijem (1869-1948), odišu mirom i spokojem. Tako je i sa Gandijevim ašramom u Ahmedabadu, šestomilionskom komercijalnom centru najzapadnije indijske savezne države Gudžarat. Mohandasa (Gandi navodno nije voleo nadimak Mahatma, "Velika duša") Gandija, sina glavnog ministra male kneževine u Gudžaratu i diplomiranog pravnika u Engleskoj, neodoljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << su privlačili jednostavan život, ručni rad i odricanje. Pročitavši kritiku kapitalizma u delu britanskog socijalnog mislioca i filantropa Džona Raskina, osnovao je farmu blizu Durbana u Južnoj Africi, gde je službovao kao advokat.
Na farmi je sa prijateljima doslovno živeo od znoja sa svojih obrva. Potom je nova kolonija nikla u blizini Johanesburga - farma Tolstoj po ruskom piscu i moralisti kome se Gandi divio i dopisivao se. Ta naselja su bila preteče poznatijih ašrama u Indiji, među njima i Sabarmati u blizini Ahmedabada. Gandi je osnivao ašrame: zajednice srodnih vernika i kolektivne laboratorije onoga što je nazivao "svojim eksperimentom sa istinom". Gandijev san je bio da pretvori čitavu Indiju u veliki ašram, u kome bi ljudi, žene i deca živeli u prosvećenoj jednostavnosti, oslobođeni od onog što je smatrao ispraznošću i nasiljem sveta kojim dominira Zapad.
Sabarmati ašram je bio dom Gandija i njegove supruge Kasturbe od 1917. do 1930. i jedan od glavnih centara u indijskoj borbi za slobodu od britanskog kolonijalizma. Nazvan je po Sabarmatiju, najvećoj reci u Gudžaratu, uz koju se nalazi. Iz Sabarmati ašrama je Gandi 12. marta 1930. pokrenuo čuveni Dandi marš do 241 milje udaljenog mesta na obali Arabijskog mora, protestujući zbog britanskog Zakona o soli. Zakonom je oporezovana domaća so u pokušaju podsticanja prodaje britanske soli u Indiji. Masovni bunt je napunio britanske zatvore sa 60.000 boraca za slobodu. U znak solidarnosti sa uhapšenima Gandi je zatražio od kolonijalnih vlasti da kazne i Sabarmati ašram. Vlasti to, međutim, nisu učinile. No, Gandi je već bio odlučio da napusti ašram, uz zaricanje da se u nega neće vratiti sve dok Indija ne bude stekla nezavisnost. Gandi se više nikada nije vratio u Sabarmati ašram. Indija je stekla nezavisnost 15. avgusta 1947, a Gandija je hindu nacionalista ubio u januaru 1948.
Vlada Indije je Sabarmati ašram proglasila nacionalnim spomenikom zbog značaja u nacionalnom pokretu za nezavisnost. Ašram danas ima funkcionalno projektovan i dobro opremljen muzej Gandhi Smarak Sangrahalay, izgrađen 1963. prema nacrtu poznatog arhitekte Čarlsa Koreje. Do Gandijevog Ašrama vodi jedna od glavnih saobraćajnica u Ahmedabadu, ulica Ašram, čiji veliki deo ide paralelno sa Sabarmatijem. Ulica je veliko finansijsko čvorište grada, sedište gradske većnice i popularna turistička destinacija zbog Sabarmati Ašrama, poznatog multipleksa Zlatni Grad i nekoliko najboljih izložbenih prostora za sari i tradicionalno odevanje. Tu su i prostorije medija, nacionalnog dnevnika Times of India i Radio Indije.
