Izvor: Blic, 29.Jul.2009, 05:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U pregovorima sa MMF-om četiri ključne tačke
Kada krajem avgusta misija MMF-a stigne na nove razgovore sa Vladom Srbije, izvršna vlast zaigraće na četiri ključne karte kako bi ova institucija nastavila da kreditira Srbiju, saznaje „Blic”.
Kec u rukavu domaćih pregovarača u avgustu biće proširenje budžetskog deficita na oko 4,5 odsto BDP-a umesto predviđenih tri odsto. Umesto smanjivanja plata ili penzija, ceh lošeg punjenja budžeta najverovatnije će platiti ministarstva, jer će vlasti pokušati da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << još smanje diskrecione rashoda. Ideja je i da se deo novca ušpara preko smanjivanja troškova za javne nabavke. Da je ozbiljna država, Srbija će pokušati da dokaže tako što će do početka pregovora pripremiti set ne samo poreskih reformi već i plan korenitih promena u penzionom sistemu, zdravstvu i prosveti.
To će pred MMF-om biti „zaloga za budućnost”, odnosno kredibilne mere kojima se garantuje bolja ekonomska slika u narednoj godini.
Povećanje bilo kog poreza kao varijanta za smanjivanje budžetskog manjka teško da će proći Vladu, saznaje „Blic”. Izvor blizak Vladi Srbije kaže da su veći državni nameti pre svega politički neprihvatljivi za deo koalicije, zbog čega će Vlada pokušati da što više ušpara u svojim redovima. Nije tajna da će vlasti pokušati povećanjem deficita da kompenzuju nepopularne rezove poput smanjivanja penzija, povećanja PDV-a ili daljeg smanjivanja plata u celom javnom sektoru.
Ono što je izvesno jeste da će u razgovorima o tome kako prikupiti novac za budžetski jaz i održati makroekonomsku stabilnost zemlje, presudna biti reč MMF-a, od koga Srbija mora da dobije novu ratu zajma. Iz ove institucije nijednom nisu otvoreno rekli da će oberučke prihvatiti vladine predloge za veći manjak koji bi se onda krpio pozajmicama. Nisu zaboravili ni da pomenu da je povećanje PDV-a i smanjivanje plata u celom javnom sektoru nešto što su srpske vlasti predložile kao varijantu ukoliko zaškripi sa prethodnim rebalansom još u maju. Ipak, domaće vlasti i dalje igraju na kartu proširenja deficita, a za uzvrat će najverovatnije ponuditi izmene Zakona o porezu na dohodak građana, a razmišlja se i o promeni poreza na dodatu vrednost, odnosno PDV-a.
Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, kaže za „Blic” da je opcija povećanja PDV-a i dalje u igri jer je jednostavno na to stavljen pečat u memorandumu koji su potpisali ne samo predstavnici MMF-a već i domaće vlasti.
- Još se ne zna sa kojom će platformom izaći Vlada pred MMF, i u ovom trenutku svako ministarstvo pravi svoje predloge, pa i Ministarstvo finansija. Što se tiče povećanja PDV-a, jasno je da ne postoji saglasnost u Vladi, ali kada se izađe sa konačnim rešenjem, to će biti zajednička platforma, a ne rešenje pojedinih ministara. Pored proširenja deficita na 4,5 odsto, ići će se na smanjivanje troškova i moglo bi se još uštedeti kroz dalje smanjivanje diskrecionih rashoda, nabavku robe i slično. Uštede se mogu napraviti i kroz smanjivanje izdavanja za zdravstvo i obrazovanje, ali to nije ad hoc mera koja se može primeniti bez reformi u ovim sektorima - ističe Ilić.
On kaže da svako ministarstvo u ovom trenutku razmatra mogućnosti za uštede i predloge za platformu pregovora, pa i Ministarstvo finansija gde se razmišlja o korenitoj promeni Zakona o porezu na dohodak, što je nedavno najavila i ministarka Diana Dragutinović.
- To je za sada ideja o kojoj se razgovara, ali nije urađen predlog izmena i dopuna zakona, niti su opredeljeni konačni predlozi izmena i dopuna poreske stope - ističe Ilić.
U ovom trenutku poreska stopa po kojoj se plaća državni namet na plate je 12 odsto, a plaća se na bruto platu preko 5.000 dinara. Ministarka finansija nedavno je najavila poresku reformu koja bi u ovom slučaju podrazumevala dve poreske stope, ali za prihode od rada, što su plate i honorari. Drugi deo reforme bio bi porez od 10 odsto na prihode od kapitala, što su dividende, udeli, kapitalna dobit i slično, što je upola manja poreska stopa od važeće. Međutim, za bilo koju izmenu poreza potrebna je promena zakona, što traje, a kada prođe ne samo Vladu nego i parlament, za primenu u ovoj godini ne ostaje puno vremena.
Marko Paunović iz Centra za liberalno-demokratske studije objašnjava da su u ovom trenutku evropske tendencije da se plate oporezuju više od kapitala jer ako ga previše opteretite, „ljudi će kapital jednostavno preneti tamo gde će ih to manje koštati”. On dodaje da je povećanje PDV-a najlakše izvesti, ali bi zbog kratke primene i očekivani efekti bili manji. Ekonomista Stojan Stamenković kaže da posle svega ostaje povećanje PDV-a kao varijanta za jači budžet.
- Ne mogu da tvrdim da je to loša mera, ali je moguće da se sa povećanjem PDV-a desi isto što i sa povećanjem akciza - da prihodi budu ispod očekivanja - kaže Stamenković.
Podbacili skoro svi prihodi
Za prvih šest meseci ove godine napravljen je deficit u republičkom budžetu od 53 milijarde dinara, i to zbog realnog smanjenja budžetskih prihoda za čak 15,8 odsto. Najviše su podbacili prihodi od PDV koji su manji od lanjskih za skoro 13 milijardi dinara, odnosno 22 odsto. Prosečan mesečni deficit budžeta bio je u prvoj polovini godine oko devet milijardi dinara, a planirano je šest. Javni prihodi manji su za oko četiri milijarde dinara nego što je očekivano.
PROMENE MAKROEKONOMSKIH POKAZATELJA
Budžet za 2009. Rebalans (maj, 2009) Projekcije (jul, 2009)
Bruto domaći proizvod +3,5% -3% -5%
Deficit (konsolidovani) -1,5%BDP-a -3%BDP-a -4,5%BDP-a
Inflacija 8% 10% 10%
