Izvor: Politika, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrazi za zlatom
Ko ne uspe da pronađe Rajkovo blago u njegovoj pećini, možda će biti bolje sreće u vodama Paskve
Mnogi znaju za Donji Milanovac, Lepenski vir, "rodno mesto" evropske civilizacije. Čuli su za zlatonosni Pek, mitsku reku istočne Srbije, ali malo ko zna da se pored Majdanpeka, na samo tri i po kilometra udaljenosti, nalazi Rajkova pećina, za koju kažu da još krije tajnu Rajkovog zakopanog blaga. Po predanju, po legendi, hajduk Rajko je krajem 19. veka pljačkao prolaznike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najčešće Turke, i tu krio blago, ali ga do danas niko nije našao.
Sada je ova jedinstvena pećina, najveća turistička pećina u Srbiji (istraženo je oko 2,3 kilometra), bogata izvanrednim pećinskim nakitom od čistog belog kristalnog kalcita, uređena – napravljene su pešačke staze, oko 700 metara, osvetljena je da bi turisti mogli da se dive čudima prirode. Na ulazu gvozdena vrata, da je neželjeni posetioci ne bi skrnavili u potrazi za blagom. U pećini, izvorištu Peka, na površini manjoj od kvadratnog kilometra, jedini stanovnik je maleni slepi miš, kakvih nema nigde drugde, koji ne haje za žamor turista prilikom obilaska njegovog carstva već mirno spava zakačen za svod. Vajarska dela prirode koja kriju dubine ove, možda i najlepše pećine u Srbiji ostavljaju goste bez daha.
Čitav taj čudesni svet smešten je u mešovitoj šumi bukve, javora i hrasta, kraj veštačkog jezera Veliki zaton. U obližnjim potocima i rečicama možete da se upoznate sa tradicionalnim načinom ispiranja zlata. Obučen u vlašku nošnju, Nebojša Trailović, jedan od malobrojnih ispirača zlata, pokazuje turistima kako to radi u punoj, letnjoj sezoni.
– Ima ovde zlata. Oduvek ga je bilo. Samo je malo nas koji se tim poslom bavimo. Tradicionalni pribor za ispiranje je ispitak koji se izrađuje najčešće od vrbe jer se za nju "hvata" zlato. Osnova i oblik ispitka su u vidu pravilne polovine elipse, sa zaobljenim izdignutim ivicama – objašnjava Trailović tragajući za zlatom u potoku Paskve.
Toga dana nije ga našao. A i kratko je radio, jer je temperatura vode bila tek koji stepen iznad nule.
Majdanpek je od glavnog grada (preko Požarevca) udaljen 197 kilometara, dva i po sata lagane vožnje. Kad u ovoj prirodi okrepite dušu, telo možete u nekoj od privatnih kafana; kažu, svuda se dobro jede, a ima i pravih vlaških specijaliteta, sira, kajmaka, pečenja...
Put možete da nastavite ka Donjem Milanovcu (54 kilometra) kroz guste šume Liškovca, preko prevoja Oman (740 metara), ili da prenoćite u starom hotelu u centru Majdanpeka čije su sobe posle privatizacije delom renovirane. Možete da prenoćite i u Milanovcu, gradu ruža, na obali Dunava u hotelu "Lepenski vir", da biste drugog dana vikenda, vraćajući se kući, obišli 14 kilometara udaljeno arheološko nalazište Lepenski vir, Golubačku tvrđavu, Srebrno jezero. Tu, pak, uz reku, nude riblje specijalitete.
Nigde kilometri ne prolaze brže nego na živopisnoj Đerdapskoj magistrali, putu koji čas ide toliko blizu reke da gotovo osećate njene talase, čas se uzdiže u visine pa u pogledu na reku možete da uživate iz ptičje perspektive.
Zoran Plavšić
[objavljeno: 28.03.2007.]
