Izvor: Blic, 12.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U postelji sa roditeljima
U postelji sa roditeljima
Jedni tvrde da su deca koja spavaju s roditeljima u istoj postelji u kasnijem životu emocionalno sigurnija, dok drugi zastupaju tezu da bi dete trebalo od prvog dana da ima svoj krevetić i da mora da nauči samo da zaspi. Neka istraživanja pokazuju da spavanje u zajedničkoj postelji može da bude i vrlo opasno. Šta je ispravno?
Zaista, mnogo je pristupa u odgovoru na ovo pitanje, upravo onoliko koliko je i roditelja. Neki roditelji od prvog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana stavljaju dete u njegov krevet i pokušavaju da ga nauče na samostalno spavanje tako da ga svaki put puste da plače. Mnogi roditelji koji su probali takav metod nisu uspeli jer im se činio previše okrutan.
S druge strane, postoje roditelji koji su, kad bi beba bila podojena i spremna na spavanje, stavljali laganu providnu gazu preko glave, što je bebi bio znak za spavanje. I to je bilo to, bez sekunde plača. Lenjost ili nezrelost roditelja
Neki roditelji tvrde da njihov mališan ne može da zaspi u svojoj postelji, dok sa roditeljima zaspi za tren. Dečica koja hodaju u snu često se uspavaju u svom krevetu, ali tokom noći dođu kod roditelja. U takvim slučajevima roditelji često budu optuženi za loše vaspitanje i liniju manjeg otpora, a u nekim slučajevima ćete slušati i upozorenja da je ugrožen odnos muža i žene. Vaš argument je da su svi odmorniji kad dete spava u vašoj postelji. Ali ipak vas nagriza crv sumnje da ne postupate pravilno.
Može da bude vrlo opasno
Ako se radi o detetu mlađem od godinu i po, spavanje u zajedničkoj postelji može da bude i izuzetno opasno. Istraživanje američke komisije za zaštitu potrošača ustanovila je da svake godine u Americi 64 dece umre od gušenja spavajući u zajedničkoj postelji. Trećina nesreća se dogodila tako što se jedan od roditelja u snu okrenuo i telom zagušio dete, dve trećine tako što se dete zaplelo u krevetnu konstrukciju (rešetkice, palo između madraca i slično). Zato je dobro da dete spava u dečjem krevetiću koji je posebno dizajniran tako da spreči takve nesreće. Emotivne potrebe tokom dana
Činjenica je da deca kojoj su zadovoljene emotivne potrebe odrastaju u sretnije i zadovoljnije ljude. Dakle, to ne može da zavisi samo o činjenici da li dete spava s vama u postelji ili u svom krevetiću od prvog dana. Naravno, postoji određeni uzrast kada zaista više nije poželjno da mališan deli s vama postelju, ali o tome ćemo kasnije.
Ako se tokom dana puno igrate sa svojom bebom, grlite je i mazite, odgovarate na njene pozive, tada će njene emotivne potrebe biti zadovoljene i takvo će dete i samo rado da odlazi na spavanje.
Pravilo po kojem se dete čeliči tako što ga puštate da plače dok se ne umori i ne zaspi (od iscrpljenosti plačem) je ekstremno i nije dobro za razvoj vaše bebe. Da li ste vi spremni za razdvajanje?
Trenutak kad dete počne da spava u svom krevetu je prelomni trenutak u njegovom životu. To je važan korak na putu samostalnosti jer mu daje osećaj da može da se osloni na sebe. Isto tako, taj trenutak može da nastupi samo kada i roditelji osete spremnost za odvajanje. Kad dete prihvati samostalno spavanje, počinje na sebe da gleda kao na odvojenu ličnost. Idealno bi bilo kada bi dete imalo svoj krevet od prvog dana, postavljen uz vaše uzglavlje da bi noću bili umanjeni vaši strahovi i briga, ali i iz praktičnih razloga (ne morate celu noć da ustajete). Kako da ga naviknete na njegov krevetić
Ako je dosad dete spavalo s vama, budite pažljivi ali ne zabrinuti kada počnete da ga stavljate u njegov krevet.
- Poželjno je da tokom dana budete puno u dodiru. Na pod u dnevnom boravku ili u nekom drugom delu stana stavite jastuke i prekrivače, pa se tu zajedno izležavajte, igrajte, čitajte, ali kad ga umor savlada, stavite ga u njegov krevet.
- Ostavite upaljenu noćnu svetiljku ili upaljeno svetlo u hodniku jer mnoga deca u mraku vide razne strašne obrise nameštaja. Često je dovoljno ako ostavite odškrinuta vrata, tako da dete ima osećaj dodira sa vama i da može lako da vas dozove.
- Dobro je ako ima svoju omiljenu plišanu igračku ili svoj omiljeni jastuk ili slično koji će mu u kriznim trenucima osigurati potreban osećaj sigurnosti.
- Pomozite detetu da nauči da se samo uspavljuje tako da ne morate da ga na prvi plač podižete i stavljate kod sebe u krevet, već da ga tihim glasom, pevušenjem i maženjem po leđima pokušate da smirite. Naravno, u tome nećete uspeti ako je dete već crveno od plača. Dete će vas često zvati da ga još jednom poljubite, zato što je žedno... Međutim, ako dete oseti popustljivost, pozivi će se ponavljati u nedogled. Zato donesite odmah čašu vode, poljubite ga, pitajte da li mu se piški... i izađite. I nemojte ponovo da ulazite, osim možda samo jednom, ali pod uslovom da je to 'igra' čija ste pravila zajedno ustanovili. Sve preko toga biće znak da vama može da se manipuliše i tome onda neće biti kraja. Imajte na umu da svaki dodatni povratak u sobu otkriva nelagodnost i zebnju koju osećate. Ako odlučno, ali bez grubih reči, izađete iz sobe, detetu će to uliti sigurnost i omogućiti mu da lakše zaspi. I još nešto: imajte na umu da će se dete mnogo manje opirati nečemu što doživljava kao naviku, nego nečemu što mu 'miriše' na naređenje (u stilu: 'Kasno je, u krevet!'). Obratite pažnju!
Česta buđenja u toku noći ponekad mogu da ukažu na neki psihički problem. Ukoliko procenite da je potrebno, porazgovarajte sa psihologim, koji će dešifrovati poruku koju vam dete šalje. Možda se dete brine zbog nečeg, možda nije uspelo da prihvati promenu (preseljenje, promena obdaništa, smrt neke bliske osobe...), ima probleme u odnosima sa drugom decom, opterećeno je zbog loše atmosfere u kući... Kad otkrije utrok buđenja, psiholog će vas posavetovati šta treba da radite da to presane. Kada je najbolji trenutak za preseljenje
Stručnjači su i tu podeljenih mišljenja. Jedni tvrde da bi šestomesečna beba morala da sama prespava celu noć, ali iz razgovora s poznanicima već ste verovatno ustanovili da to postoji samo u knjigama.
Drugi, pak, tvrde da je pravi trenutak za 'noćno osamostaljivanje' u desetom mesecu, a ima ih i koji tvrde da je zajedničko spavanje sasvim OK do detetove četvrte godine starosti.
Iz nekih anketa možemo da vidimo da roditelji najčešće insistiraju na posebnom krevetiću u razdoblju između prve i druge godine.
To, naravno, ne znači da se dete ni po koju cenu ne može 'uvaliti' roditeljima, na primer ako ga probudi noćna mora ili jak kašalj ili bolest.
Još je bolje rešenje da ako je bolesno instalirate neki priručni krevet u vašoj sobi, tako će znati da ste u blizini, ali i da je to rešenje samo privremeno.
Ako ne pomogne nijedan od ovih saveta, uživajte u detetovoj blizini (samo ako se oboje slažete). Znate kako narod kaže: 'Do škole sve će proći'.
