Izvor: Blic, 29.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U pomoć, moj sin je bucko
U pomoć, moj sin je bucko
Zato što se dosađuju ili zato što su pod stresom. Zato što imitiraju roditelje ili provode previše vremena ispred televizora. Zato što se malo kreću i, pre svega, zato što se loše hrane - unose previše masnoća i šećera, ukratko, previše hrane! 'Gojaznost dece postaje sve veći zdravstveni i socijalni problem', upozorava italijanski nutricionista dr Olivijero Skulati. 'Deca čija je težina više od 20 odsto veća od idealne, izlažu se opasnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da pate od čitavog niza ozbiljnih poremećaja kad porastu. Recimo, od povišenog holesterola i hipertenzije, koji ugrožavaju srce i krvne sudove, dijabetesa, bolesti zglobova...'
Šta onda roditelji mogu i moraju da preduzmu da se njihova deca jednoga dana ne bi suočila sa tim problemima? 'Pre svega, treba da naučimo da pravilno procenjujemo težinu deteta', kaže nutricionista i pedijatar dr Margerita Karoli, koja je u Italiji učestvovala u istraživanju na temu gojaznosti među decom u uzrastu od osam godina. 'To možda zvuči banalno, ali nije. Tokom istraživanja smo shvatili da majke gojazne dece nisu ni svesne problema i da misle da su njihova deca mršavija nego što jesu. Kad smo roditeljima pokazali fotografije sedmoro dece različite konstitucije i tražili od njih da nam pokažu dete koje po njima odgovara predstavi o zdravom detetu, preko polovine majki je odabralo slike_arhiva bucmaste dece.'
Ako mislite da je vaše dete gojazno, prvo treba da potražite savet od pedijatra. Ako ima samo par kilograma više, biće dovoljno da koriguje način ishrane i počne malo više da se kreće. Međutim, ako dete već ima ozbiljan višak kilograma, potrebno je da se konsultujete sa dijetologom i obratite nekom specijalizovanom centru. U svakom slučaju, pedijatar je taj koji će vas uputiti na osobe i ustanove kojima treba da se obratite za pomoć.
Ali pazite! 'Ako dete kategorično odbija da promeni način ishrane ili da počne da se bavi sportom, najbolje je da se konsultujete sa psihologom', kaže dr Marija Tereza Merenda, psihijatar. 'Detetov problematičan odnosa prema hrani može da skriva mnogo ozbiljnije probleme na emotivnom planu. Njih treba rešiti pre nego što se započne dijeta.'
Ponekad je roditeljima potrebna pomoć psihologa da bi shvatili u čemu greše i kako treba da se ponašaju prema detetu ili za stolom. 'Možda ne umemo da shvatimo njegove probleme, teškoće, strahove? Ili imamo osećaj krivice zato što mu ne poklanjamo dovoljno vremena, pa to pokušavamo da nadoknadimo pomoću hrane, tako što mu dozvoljavamo da jede kad hoće i šta hoće', objašnjava dr Merenda. 'Ponekad se u igru uključuju i naši lični strahovi, koji su posledica stresa na poslu ili problema na emotivnom planu. Dođemo kući s posla i iznesemo na sto prvo što nam padne pod ruku, ne vodeći računa o tome da tako ne pomažemo detetu da izgradi pravilan odnos prema hrani.'
'Deca se uglavnom rukovode primerom koji im pružaju roditelji', dodaje dr Karoli. 'Porukama koje im oni šalju. Simptomatično je da 71 odsto majki dece koja imaju višak kilograma i 41 odsto majki gojazne dece misle da ona unose adekvatnu količinu hrane i da zato ne mogu da ih podvrgnu dijeti. Prvo, dakle, treba ubediti roditelje da problem postoji, a onda primeniti strategije koje omogućavaju da se on reši.' CDC/GB Grickalice i slatkiši? Može, ali pod ovim uslovima!
1. Bilo da ste ih sami pravili ili da su kupljeni u prodavnici, slatkiši i grickalice ne smeju da se jedu uz obrok, kao predjelo ili desert!
2. Imajte na umu da će užina pomoći detetu da utoli glad između glavnih obroka!
3. Raznovrsnost je preduslov za zdravu ishranu.
4. Ako kupujete gotove grickalice, obavezno pročitajte hranljivu vrednost na pakovanju.
5. Birajte grickalice koje imaju manje kalorija (najviše 200 cal po porciji).
6. Dete ne treba da dobije više od jedne kesice ili jednog slatkiša dnevno.
7. Opredelite se za proizvode koji sadrže manje masti (naročito onih zasićenih). Dete na ovaj način sme da unese najviše četiri grama zasićenih masti dnevno.
8. Ako pakovanje sadrži više od devet grama masti, večera treba da bude dijetalna.
9. Imajte na umu da za užinu možete da ponudite detetu i namirnice koje, osim šećera i masti, sadrže i belančevine, kalcijum ili gvožđe, biljna vlakna... Na primer, integralno pecivo, jogurt, voće, sladoled...
10. Nikad nemojte da dajete detetu da jede dok gleda televiziju. Dokazano je da se tako pojede veća količina hrane nego kad se jede za stolom, bez upaljenog televizora. Obavezno! Sveža hrana
Borite se protiv detetovih kilograma svežim i zdravim namirnicama koje ne sadrže mnogo masti i šećera
Šta ću danas da spremim za ručak? Da biste bili sigurni da nećete pogrešiti, sledite savete dr Ane Čeza Bjanki, koja je pedijatar, nutricionista i majka.
Nemojte da date detetu da unese više kalorija nego što mu je potrebno. Stručnjaci smatraju da je detetu u uzrastu od tri do šest godina potrebno oko 1.540 kalorija dnevno, deci između šest i 11 godina treba 1.920 kalorija dnevno, dok deca koja imaju između 11 i 15 godina dnevno treba da unesu 2.180 kalorija.
Odaberite prave namirnice Opredelite se za integralnu testeninu i pirinač i hleb od integralnog brašna. Te namirnice sadrže više biljnih vlakana i zato stvaraju osećaj sitosti.
Ručak obavezno mora da podrazumeva prilog od sezonskog povrća (odličan izvor vitamina i minerala) i potrudite se da dete jede dovoljno voća. Idealno bi bilo da mu ponudite neku voćku desetak minuta pre obroka - to će mu pomoći da lakše obuzda apetit kad sedne za sto.
Ne preterujte sa slatkišima i prženom hranom (pre svega sa pomfritom), masnim sirevima i mesnim prerađevinama. Oprez i sa maslinkama i suvim voćem, koje sadrži dosta šećera.
Dete može da jede ove namirnice samo povremeno i u malim količinama.
Večera treba da bude lagana. Opredelite se za jednostavna jela koja ne opterećuju previše organe za varenje, kao što su čorba od povrća, testenina sa prelivom od paradajza, parče belog sira ili parče belog mesa. I naravno, velika porcija salate i voće! Idealni sportovi za bucmastu decu Voli ekipne sportove - ragbi
Ako se opredeli za ragbi, bucko neće više vremena provoditi na klupi nego na terenu, što bi se najverovatnije desilo ako bi se opredelilo za fudbal ili košarku. Zbog konstitucije, bio bi odličan odbrambeni igrač. Individualac - plivanje
Bucmasto dete se u vodi oseća slobodnije i lakše se kreće. Zahvaljujući višku kilograma, dete se lakše održava na površini i nije mu hladno. A i na bazenu nema drugare koji bi ga začikivali zbog debljine. Ako voli igru - vožnja bicikla
Težina tela opterećuje sedište, a ne njegove zglobove. Tako dete može da sagori koju kaloriju više i poboljša motoriku, a da pri tom ne ugrozi ni kolena ni gležnjeve.
