Izvor: Vesti-online.com, 03.Avg.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U političare idu samo neuki

Nemci veoma poštuju one među njima koji su postigli uspeh u svom zanimanju. Podrazumeva se da su ti "junaci našeg doba" najpre završili odgovarajuće škole, pa onda godinama sticali praksu dok se nisu valjano pozicionirali u svojoj profesiji.

Slobodan Janković

Ovde je svejedno da li se radi o nekom zanatliji ili inženjeru, vozaču ili naučniku. Važna je podloga, odnosno gore pomenuti redosled poteza koji je za ovaj marljivi evropski narod kao "zakucan". >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

A onda šok. Doskora je bilo teško priznati da zemlju sa jednom od najboljih ekonomija današnjeg sveta vode - neuki političari, ne svi, ali mnogo njih. Svaki četvrti političar u Nemačkoj bi bez svog mesta u klupama Parlamenta bio - nezaposlen. Razlog je jednostavan: Mnogi političari nisu izučili nikakvo zanimanje i nemaju drugu struku osim stajanja za govornicom.

Otkrivajući ovu otužnu priču o "eliti" koja se nametnula da predvodi naciju vrednih ljudi, a da se pri tom nije sama potrudila da završi nešto od škole i stekne nekakvu diplomu, javnost saznaje i bar neka od imena ovakvih neukih vođa.

- U zemlji u kojoj čak i pecaroši moraju da imaju specijalnu dozvolu za bavljenje tim hobijem, jedan taksista je dogurao do fotelje vicekancelara i šefa diplomatije - piše na jednom od slobodoumnih sajtova i tako uvodi u priču o Jozefu Joški Fišeru.

- Jedini ispit koji je on u životu, pre ulaska u politiku, uspeo da položi, bio je onaj za bavljenje taksiranjem - piše nemačka novinarka Kristine Ritlisberger.

Nema čak ni maturu jer je gimnaziju "Gotlib Dajmler" u Bad Kanštatu (Štutgart) napustio pre nego što je njegova generacija polagala taj ispit zrelosti. Potom je krenuo na zanat i učio za fotografa, ali i to je napustio pre nego što je stekao diplomu. Od 1981. je dve godine radio ka taksista u Frankfurtu na Majni i prodavac u jednoj knjižari.

U politiku je ušao u teniskim patikama, a kao jedan od vođa Zelenih postao pokrajinski ministar ekologije u Hesenu. Vicekancelar i šef nemačke diplomatije bio je u dve vlade Gerharda Šredera (1998-2005), a iz tog vremena je našim ljudima ostao u najgorem sećanju kao zagovornik ulaska Nemačke u rat, u sastavu NATO snaga koje su od marta do juna 1999. godine raketama razarale SR Jugoslaviju.

Taj isti Fišer, kao prijatelj američke koleginice Medlin Olbrajt, obreo se posle pada s vlasti u SAD i to ni manje ni više - kao predavač na katedri za Međunarodnu ekonomsku politiku uglednog univerziteta Prinston.

Njegov partijski kolega, Folker Bek, takođe nema nikakvo zanimanje. U politiku je ušao kao aktivista gej pokreta i tu ostao do dana današnjeg. Pri tom ni on nije izuzetak, već gotovo pravilo kada je reč o nemačkim političarima. U njihovim zvaničnim biografijama, u mnogo slučajeva, krije se ključni podatak za ovu priču - da nemaju gotovo nikakvo obrazovanje i da shodno tome u nekom normalnom profesionalnom životu (van politike) nemaju šta da traže, upozorava svoje sunarodnike već spominjana Kristine Ritlisberger.

U poslednje vreme je ovo zasenila nova "epidemija". Gotovo svakodnevno stižu afere sa plagijatima kojima su se neki od vodećih političara u Nemačkoj ispomogli da bi stekli prestižnu titulu doktora nauka. Ovim se poslužila čak i bivša ministarka obrazovanja (?!) Anete Šavan, a ovih dana je aktuelna priča sa prepisivanjem tuđih radova u disertaciji aktuelnog predsednika Bundestaga Norberta Lamerta.

 

Zbog istog greha odleteo je sa funkcije bivši ministar odbrane, perspektivni momak plemićkog porekla zu Gutenberg. Na toj listi grešnika ima još imena i pitanje je kada će ona biti zaključena jer novi "prepisivači" iskaču kao kokice.

Bilo kako bilo: bez zanimanja ili sa prečicom do titule DR, ti političari su godinama elita u ovoj zemlji blagostanja.

Nastavak na Vesti-online.com...