Izvor: Politika, 23.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U penziju još stariji
Zakon napravio razdor među penzionerima i kada je reč o iznosu na čeku.– Najviša penzija po novom zakonu 84.177,20 dinara, a po starom 59.238,88 dinara
Radni svet u Srbiji prema novim zakonskim propisima mora da radi sve duže, što znači i da naši ljudi u penziju odlaze sve stariji i umorniji. Starosna granica od 1. januara 2008. godine povećava se za pola godine, pa žene sada umesto sa 58 u penziju odlaze sa 58,5 godina, a muškarci sa 63,5 godina.
Zakonom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je predviđeno da se ide na postepeno povećanje prinadležnosti zaključno sa 2011. godinom, kada će žene radno mesto napuštati posle šezdesetog, a muškarci nakon 65. rođendana.
Ako se zna da je već nepisano pravilo da broj korisnika penzija uvek poraste u godini pred promenu propisa o penzionisanju, ne čudi što se isti scenario ponovio i pred Novu godinu, uoči pooštravanja uslova za penzionisanje. Opet iz straha da bi se pod palicom međunarodnih finansijskih institucija, koje stalno opominju da je javna potrošnja u Srbiji previsoka, i ovi propisi mogli pooštriti.
Ako se tome pridoda podatak da u ovom času na jednog zaposlenog imamo 1,3 penzionera, te da u hodu treba menjati još neke propise – izjednačiti uslove za penzionisanje žena i muškaraca, ukinuti privilegije za pripadnice slabijeg pola – onda je „strah” više nego opravdan.
U prilog ovoj tvrdnji ide i statistika Fonda PIO koja pokazuje da u Srbiji u proseku mesečno u penziju ode oko 6.200 penzionera, a godišnje oko 73.417 što je nešto manje od jedan odsto ukupnog srpskog stanovništva. Danas u Srbiji ček prima više od 1,3 miliona najstarijih.
„Najdrastičniju” situaciju statistika Fonda PIO zabeležila je pre deset godina, a potom i 2001. kada je broj novih penzionera uvećan za čak 93.000. Prvi put zbog predstojećeg ukidanja mogućnosti da se ide u prevremenu penziju i da se dokupljuje staž, a drugi pred podizanje starosne granice za penzionere za po tri godine, na sadašnjih 58 za žene, odnosno 63 za jači pol.
Uprkos činjenici da su nadležni alarmirani ovim podacima zavrnuli slavinu za dobijanje penzije pod povlašćenim uslovima, već se u penziju odlazi u krajnjoj nuždi i naredne 2002. godine prvi penzijski ček dobilo je čak 75.000 novih penzionera. Mahom onih koji su požurili da preduhitre novi nepovoljniji obračun penzija koji uključuje primanja iz celog radnog veka, umesto dotadašnjih najboljih proseka iz prethodne decenije.
Ništa bolja situacija nije bila ni lane, kada je pravo na prvi ček steklo skoro 27.000 novih penzionera. Istovremeno je trajno mesečno zbog smrti obustavljena isplata za oko 4.000 penzionera.
Iako nadležni nemaju objašnjenje šta je pravi razlog da broj novih penzionera stalno raste, osim toga da je Srbija posle Japana najstarija zemlja u svetu, pretpostavlja se da je ovom skoku doprineo veliki broj bivših zaposlenih kojima je ponuđena stimulativna otpremnina da bi napustili radna mesta. Što su oni učinili i otišli u penziju. A upravo se to kasnije prelilo na penzijski fond.
Ako se pogleda struktura korisnika starosnih penzija prema godinama staža ispada da oni koji su radili ceo radni vek – 40 godina i nemaju mnogo veće penzije od svojih kolega koji su ranije napustili radno mesto. Zaključno sa decembrom 2006. godine, penzioneri sa 40 godina radnog staža, kojih u Srbiji ima oko 16 odsto, mesečno su primali po 20.994 dinara. Sa 35 godina radnog veka, a takvih je i najviše oko 22,14 odsto, primali su u proseku po 16.734 dinara, dakle za oko 4.000 dinara manje.
Koliko je novi zakon napravio razdor među penzionerskom populacijom potvrđuje i podatak da u ovom času najviša penzija po novom zakonu iznosi čak 84.177,20 i to za 42,5 godina radnog staža. Istovremeno najviša penzija po starom zakonu, koju prima 2.217 penzionera, manja je i iznosi 59.238,88 dinara.
Jasna Petrović
[objavljeno: 24/03/2008]
