Izvor: Danas, 17.Sep.2015, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U okrilju Boke
Vozimo se uz reku La Plata, duž obale, ljuljuškaju se stari brodovi.
Pogledajte ih. Izgledaju, baš kao u davna vremena, kada su u njima doputovale prve, od mnogobrojnih, grupa italijanskih doseljenika.
Kad su se, posle dugog putovanja iskrcali na ovo mesto, naša vlast, u to vreme, nije znala gde da smesti toliki narod. No, iseljenici su sami za sebe pronašli rešenje - tako što su od starih brodskih olupina napravili sebi kuće koje su ofarbali ostacima brodskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << boja. Verovatno ste već primetili da na sortiranje nisu gledali - tako da je pola kuće crveno, a druga polovina zeleno, kad bi nestalo i zelene, dodavali su one koje ima - ostatak ljubičaste, plave, žute. Važno, da je ofarbana. ALI, broj pridošlica se brzo širio, četvrt je rasla, pa su morali da sagrade škole, crkve, dućane.
U, TO vreme, niko nije slutio da će njihova četvrt jednog dana postati glavna meta turista. Odavno se to naselje drvenih kuća pretvorilo u boemsku četvrt po imenu La Boka, što znači - ušće. Neverovatno je popularno, posebno među turistima, ali ima još jedna važna pojedinost. Italijani koji ovde žive ne mešaju se sa nama Argentincima. Rađaju se, žive, i umiru, a da nikad nisu naučili ni jednu jedinu špansku reč. Ne, nije čudno. Ovde imaju svoje crkve i svoje sveštenike, imaju škole učitelje - i svi su Italijani..
Upravo koračamo kaldrmom glavne i najstarije ulice, Karmito. U ovoj ljubičastoj kući na uglu igra se najlepši tango na svetu, rekao je Fernando i nestao kroz njena, narandžasta, vrata. Ubrzo se pojavio i pozvao nas; ulazimo i sedamo u prvi red zamračene prostorije:
"Kad kažemo tango, svi misle na argentinski, a malo ko zna da su tango doneli Italijani! U početku su ga igrali samo muškarci", poluglasno nam je govorio Fernando sve dok nije odjeknuo prvi akord.
U zamračenoj prostoriji na nevelikom podijumu pojaviše se tri para osvetljeni svetlom reflektorom. Vitki mladići u tamnom odelu, i devojke u svetlucavim haljinama. Gracilno, pa uz energično-nagle pokrete, započeše igru - temperamentnu, i suptilnu - u isto vreme... "Tango argentino" samo za nas!
Ne skrivam razočaranje kad je i poslednji par napustio podijum; ushićena doživljenim, iskreno zahvaljujem našem poznaniku i domaćinu:
"Drago mi je. Ni sam ne znam koliko puta sam bio ali uvek istinski uživam u muzici i igri. I meni je zadovoljstvo. Ne, nisam propustio nikakav posao, a nisam ni na odmoru... Ja sam toreador, zapravo, bio sam. Siguran ste primetili ožiljak na mom obrazu, bio sam neoprezan i toro mi je vrhom roga zakačio lice. Ali to je druga priča, o njoj ćemo kad sledeći put dođete. I ja vama želim sve najbolje. Adios!", rekao nam je Fernando Alfonso Dijas na kraju tog raskošnog dana u Buenos Airesu.
"Adios, i srećno, dobri čoveče!", odgovorili smo.
I mahali kad je projurio svojim kabrioletom.
