Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Jan.2020, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novom broju nedeljnika Novi magazin pročitajte...
Tema broja: Diskriminacija na tržištu rada - Najteži posao je – naći posao - Žene su prve žrtve diskriminacije na polju rada, a nezaposleni smatraju da je pri zapošljavanju najrasprostranjenija diskriminacija po osnovu članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, pa slede bračni i porodični status i invaliditet. Piše: Ekipa Novog magazina
Intervju: Dragan Ilić, vizuelni umetnik
Nauka i kultura su energija 21. veka
Tehnologija >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i nauka danas postaju presudna sredstva dominacije simbola i globalne hegemonije. Nauka i tehnologija radikalno menjaju naš svet iz dana u dan i postaju centralno ekonomsko, političko i društveno pitanje, koje zadire duboko u svakodnevni život svih ljudi bilo gde na planeti.
Razgovarao: Dragan Jovanović
Povodom 75 godina oslobađanja Aušvica
Holokaust i indiferentnost
Sedamdeset pet godina nakon oslobođenja Aušvica, najvećeg logora smrti u nacističkom sistemu logora u Evropi, u kojem su se nalazili i Sajmište i Topovske šupe, imamo dužnost da izađemo iz indiferentnosti i da ne dozvolimo da mesta kao što su Sajmište, Topovske šupe, magacin Leo Weiš u Novom Bečeju, Svilara u Pančevu, Bor i mnoga druga mesta u kojima su stradali srpski Jevreji padnu u zaborav. Jer, kad bismo to dozvolili, bili bismo indiferentni, a time saučesnici zločina
Piše: Milovan Pisarri
Birački spisak
Koliko Srbija ima glasača?
Moguće je spekulisati o tome da li je i u kojoj meri birački spisak tačan, pa i može li se preko toga uticati na regularnost izbora, a posebno i o tome da li je moguće da budu ažurniji i da se ne dešavaju greške, ali jedno je sasvim izvesno – da je glavna namena biračkog spiska da omogući da svako ko ima pravo da glasa može to pravo i da ostvari, i to na samo jednom mestu
Piše: Srđan Bogosavljević
Inovacije
Može li Česbrou da nam podigne privredu
Zašto se ipak stiče utisak o marginalizaciji inovacija na tržištu Srbije
Pripremio: Milorad Stamenović
Severna Makedonija
Proleće patrijarha s pogledom na – Ohrid
Vaseljenska patrijaršija potvrđuje da nije odustala od namere da se reši autokefalnost MPC-OA, i pored protivljenja Srpske i Ruske pravoslavne crkve
Piše: Savo Pejčinovski
Bosna i Hercegovina
Kadrovici
Oštra borba, do istrebljenja, za funkcije u Republici Srpskoj
Piše: Rajna Radosavljević
Svet SAD
Opasnost preti iznutra
Od 2001. do danas više Amerikanaca izgubilo je život od ruke domaćih ekstremnih desničara nego u napadima islamskih terorista. U SAD postoji 1.020 organizacija koje šire mržnju i neke su sve vidljivije
Piše: Tamara Jorgovanović
Svet: Džordž Soros na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu
Kvalitetnim obrazovanjem protiv opasnosti po otvoreno društvo
Američki milijarder i filantrop Džordž Soros najavio je u Davosu “projekat svog života”, odnosno uspostavljanje nove vrste globalne edukativne mreže, koja treba da pomogne očuvanju otvorenih društava širom sveta
Svet Hrvatsko predsedavanje EU
Velika očekivanja?
Program predsedavanja naslovljen “Jaka Evropa u svetu izazova” predstavljen je javnosti 27. decembra. Koraci Zagreba pratiće se s posebnim interesovanjem u našem regionu, u kojem Hrvatska ima prirodne i složene interese
Piše: Marko Savković*
Kultura, Intervju: Marina Dokmanović
Posetilac sam pravi kadrove
Jedna od autora postavke Čistač govori za Novi magazin o izazovima oblikovanja ove izložbe, prostoru Muzeja savremene umetnosti, saradnji s Marinom Abramović, kustosom Dejanom Sretenovićem...
Razgovarala: Aleksandra Ćuk
Kultura, Performans
Umetnost tela Marine Abramović
Neispričana priča: od zenita ka sutonu
Piše: Anđelka Cvijić
Kultura, Intervju: Bruno Langer
Nepopravljivi jurišnik na vetrenjače
Svojevremeno u riječkom Novom listu osvrnuli su se na moj aktivistički rad i moje stavove navodeći da sam najveći jurišnik na vetrenjače na ovim prostorima. Za mene je to bila najveća pohvala, nagrada – kaže za Novi magazin frontmen Atomskog skloništa
Razgovarao: Aleksandar Arsenijević
Prilog: Odbrana Paraćina
Crnica pod kontrolom
Posle katastrofalne poplave 2014. Paraćin je osmislio sistem zaštite. Kompletni radovi obuhvataju bezmalo 11 kilometara toka Crnice, obaloutvrde različitih tipova sa obe strane reke – skoro 23 kilometra, kao i sklanjanje postojećih i podizanje novih sedam mostova, četiri pešačka i tri kolska, koji su u vreme naleta Crnice bili glavna prepreka protoku vode i njenih poplavnih nanosa
Priredila: Jelka Jovanović
Foto: Vuk Bjelić i Opština Paraćin
.jpg)
