Izvor: Politika, 01.Maj.2014, 09:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U novom broju „Magazina” u nedelju, 4. maja, čitajte:

POD LUPOM:SVE MANJE ČITAMO

Knjige niko ne „lajkuje”

U Srbiji samo tri odsto ljudi čita knjige, bilo da je reč o beletristici bilo o stručnoj literaturi, a učenici osnovnih i srednjih škola ne žele da „traće vreme” na Dostojevskog, Tolstoja, Foknera, Stendala...

Najnoviji podaci kažu da je u Srbiji trećina >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učenika funkcionalno nepismena, da su naši udžbenici teški i nerazumljivi, sa puno stranih reči, rogobatnih rečenica i nevažnih informacija, da su u proseku stari dvadeset godina... Umesto obimne lektire neki pedagozi predlažu da se u školsko gradivo uvrsti svega nekoliko najvažnijih pisaca, koje bi đaci podrobnije proučavali, pa bi, recimo, „Ana Karenjina” mogla da bude obrađivana i analizirana celo jedno polugođe. Tako bi učenici mnogo više naučili o životu i zavoleli čitanje.

Piše Dragoljub Stevanović

-------------------------------------------------------------

U SVETU DEČJIH IGRAONICA

Klackanje na naučnoj bazi

Klackalica na četiri opruge, a na njoj Savkova kći Maja sa drugaricama

Savko Jekić, verovatno jedini u nas sa diplomom doktora za igračke, 25 godina proizvodi ljuljaške, vrteške, kućice, klackalice i tobogane za dečju razonodu. On kaže: „Da bi oprema u luna-parkovima i sličnim igraonicama koristila, a ne štetila deci, potrebno ju je prilagoditi dečjem uzrastu. Zato sam pristupio istraživanju antropometrije dečijeg tela (ispitivanje tela i odnosa veličina između pojedinih njegovih delova) i prilagođavanju opreme (ergonomija). Istraživanja sam obavljao na deci u Srbiji jer za njih pretežno i proizvodim“.

Piše Boško Lomović

-------------------------------------------------------------

RASADNIK SAVETA

Zašto su jagode tako velike

Stare domaće sorte su ukusnije, ali su nove krupnije i otpornije

Na našim tezgama su se, kad im vreme (još) nije, pojavile džinovske jagode, poput manjeg paradajza. Kažu: uvoz iz Grčke. Ovih dana im se polako pridružuju i domaće iz plastenika. Međutim, mnogi su se zapitali kakve su te džinovske jagode, u čemu je tajna njihovog krupnog ploda. Uzgajivači kažu da je u pitanju jedna od ranih sorti, krupnog ploda (oko tridesetak grama), ukusna, prilično  otporna na bolesti a uz to dobro „podnosi” transport. Slatka – iako je ubrana nedozrela. Upravo te osobine ove i ostalih domaćih krupnih sorti razlog su da se sve više proizvođača opredeljuje da ih gaji.

Piše Slavica Berić

-------------------------------------------------------------

PORODIČNI LEKAR

Odbojka ispravlja kičmu

Sportski čas - Ispravi se sa osnovcima u Valjevu

Svako drugo dete u Srbiji zbog previše sedenja, najčešće pred kompjuterom, stiče deformitete kičmenog stuba: savijenost tela na jednu stranu ili prema napred, spuštena ramena, podignut kuk… Roditelji, u najboljoj nameri, i sami ovome doprinose jer smatraju da su deca bezbedna i mirna dok se u svojoj sobi zanimaju kompjuterskim igricama, a veruju i da će mališani tako brže i uspešnije ovladati savremenom tehnologijom. Lekari, međutim, neumorno upozoravaju da je za zdrav razvoj kičmenog stuba i celog tela neophodna fizička aktivnost, a samo fizičko vaspitanje u školi nedovoljno je. Podrška stiže u vidu velike nacionalne sportsko-edukativne akcije„Sportski čas – Ispravi se”. Dosad je obuhvatila 28 gradova i više od 4.500 učenika koji su imali prilike da „isprave leđa” igrajući odbojku.

Piše Aleksandra Mijalković

-------------------------------------------------------------

NE SA­MO O PO­SLU NE­NAD NE­NA­DO­VIĆ

Pra­vo pro­fe­si­o­nal­no de­te

Poznati glumac sa koleginicama na sceni teatra „Boško Buha”, koja nosi ime junaka u filmu sa početka Nenadovićeve karijere

Imao je tu sre­ću da se još kao de­te „pro­na­đe”u sve­tu glu­me, i tra­si­ra svoj ži­vot­ni put ulo­ga­ma na ra­di­ju, fil­mu i u te­le­vi­zij­skim se­ri­ja­ma („Bo­ško Bu­ha”, „Da­le­ko ne­bo”, „Vuk Ka­ra­džić”, „Pri­če iz ra­di­o­ni­ce”, „Va­ga za tač­no me­re­nje”, „Po­vra­tak ot­pi­sa­nih”).Ovih da­na Ne­nad Ne­na­do­vić je obe­le­žio pune tri de­ce­ni­je na sce­ni be­o­grad­skog po­zo­ri­šta „Bo­ško Bu­ha”. Ia­ko je u svo­joj bi­o­gra­fi­ji za­pi­sao da je „pro­fe­si­o­nal­no de­te”, bri­žan je otac, jer ro­di­telj­stvo sma­tra za naj­bo­lju ulo­gu ko­ju mu je ži­vot do­neo.

Piše S. Berić

Magazin

objavljeno: 01.05.2014.

Nastavak na Politika...