Izvor: Politika, 26.Dec.2014, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novom Kulturnom dodatku u subotu, 27. decembra čitajte:
UZ VEK OD ROĐENJA BRANKA ĆOPIĆA
Pokojni Đuka Putnik
(priča slavnog pisca objavljena u „Politici” 21. novembra 1939)
Branko Ćopić
-------------------
Životi Sljezove boje
Kada je Društvo prijatelja Milana Rakića, nakon smrti pesnika 1938. osnovalo Fond „Milan Rakić”,prvu nagradu dodelila je lično Isidora Sekulić, kao predsednica PEN-a, juna 1939. još neafirmisanom piscu Branku Ćopiću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za knjigu pripovedaka Pod Grmečom. I započinje vrtoglav uzlet njegovog književnog rada
Laura Barna
-------------------
Samo čovek, u želji i nadi
Već prve Čopićeve priče objavljene u Politici („Smrtno ruvo Soje Čubrilove”, „Muka krvava”, „Poslednje putovanje Šemse Međedara”, „Na slobodi”) snažno su kazivale da je njihov pisac socijalni, moralni i psihološki tumač Bosanske krajine, čiji je život bio „krvava muka”
Dr Voja Marjanović
-------------------------------------------------
INTERVJU
U svakom dobrom filmu dečaci igraju fudbal i pada kiša
Ima istine i u žaru pristrasnosti, kada nešto zavolite to vam niko ne može oduzeti: Božo Koprivica (Foto Anđelko Vasiljević)
Da je Tito dozvolio da u Srbiji pobedi linija Koče Popovića, Marka Nikezića, Latinke Perović, Tepavca, ovi koji su sada na vlasti postali bi šefovi mesnih zajednica, a i to im je mnogo. Pamtim Beograd u doba kada je Partizan pobeđivao Mančester junajted, Vardar, Spartu, prvaka Francuske. Partizanovi igrači, ti mladi ljudi, znali su da su ravnopravni sa tradicijama zemalja iz kojih dolaze Cvetajeva, Mandeljštam, Ungareti, Rilke, Bodler, Jejts– kaže Božo Koprivica
Marina Vulićević
-------------------------------------------------
POLEMIKE
KNJIŠKA POSLA
Čekajući Gadafija
Igor Antić, fotografija iz serije „Sami naspram stihije”, sa tekuće izložbe u Kulturnom centru Beograda
Šta je u stvari nelagodnije za sveukupnu književnu javnost – Dunđerinovo suptilno „patriotsko” prizivanje novog „fundamentalizma”, podržano otkrićem već postojećeg „novog srednjovekovlja” i sličnih volšebnih fenomena za spas kolektivne duše, ili pak ono drugo, „nepatriotsko” otvoreno prozivanje „krize maskuliniteta”, koje u knjizi Tatjane Rosić ide pod ruku s teorijski potkrepljenim i u neku ruku drskim, dosad ovde uglavnom izbegavanim tumačenjem domaćih literarnih primera „ranjive” i „slabe” muškosti?
Tihomir Brajović
-------------------------------------------------
ODGOVOR MIODRAGU SIBINOVIĆU
Zaklanjanje iza postmodernizma
Intertekstualnost nije alibi pesnicima plagijatorima da uzimaju tuđe reči kao svoje, da tuđe pesničke tekstove potpisuju svojim imenom. Umesto aluzivnosti, svojstvene intertekstualnosti, pesnici plagijatori – vidi se iz Dončićeve antologije – uzimaju čitave strofe
Tiodor Rosić
-------------------------------------------------
BUDUĆNOST UMA
Lažljivi roboti
Robot dečijeg lika „Roboy”, jedan od najsavremenijih humanoidnih robota, proizveden u Laboratoriji veštačke inteligencije na Ciriškom univerzitetu
Roboti će možda morati da nauče kako da lažu ili skrivaju istinu, inače će vređati ljude pa će ih vlasnici baciti. To znači da je robot već programiran tako da ima listu mogućih odgovora za izbegavanje, te mora da odabere onaj koji najmanje komplikuje situaciju. Jedna od retkih prilika kada će robot govoriti istinu bila bi kad mu vlasnik uputi direktno pitanje, ili kad je reč o policijskoj istrazi
Mičio Kaku
-------------------------------------------------
NOVINSKI ISEČAK
U pasvorde urezujemo ožiljke i uspomene
Ijan Urbina, novinar Njujork tajmsa, otkriva najlepše snove i najdublje strahove koje svakodnevno upisujemo u pasvorde. „Oduvek sam osećao da postoji nešto skriveno unutar tih kodova”, kaže dobitnik Pulicerove nagrade za Politiku
Mića Vujičić
-------------------------------------------------
AUTOSTOPERSKI SUSRETI SA SAMIM SOBOM
Posmatranje zvezda
U poslednje vreme žene se, čak po stanovima, vraćaju tkanju i tapiserijama – upravo – jer je to povratak ženstvenosti. Mora se biti odan takvom ritmu „red za redom”. Piter Bruk bi to nazvao „niti vremena”, jer, kada se rađaju koloritni kanapi po naseobini prostora ukazuje se poštovanje trajanju. „Sve niti”, kaže Zagorka Stojanović, „teku iz Jedne. Samo pružiš ruku i prsti pletu kosmičku muziku raznolikih boja. Boja govori, a niti deluju kao da vode ljubav. Spajaju se u nizove i grade sliku”
Božidar Mandić
Kulturni dodatak
objavljeno: 26.12.2014.
.jpg)
