Izvor: Danas, 16.Mar.2016, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U naručju lepih Efešanki
Stepenicama, širokim kao i sama palata - uranjamo u duboku prošlost... Ovo grandiozno i otmeno zdanje na dva sprata - ima četiri elegantna stuba sa nišama u kojima su smeštene statue boginje Vrlina.
Od popločanog dvorišta, preko širokih stepenica stiže se do Sale ćutanja u kojoj posetilac i danas može videti udubljenja u zidu namenjena svilenim rolnama papirusa. Biblioteka je izgrađena u čast Julija Celza, guvernera rimske provincije u Aziji. Gradnju je započeo njegov >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sin konzul, Tiberio Julio, a završena je 125 godina posle Hrista. Smatra se da je Celzusova biblioteka po broju i vrednosti knjiga bila odmah iza aleksandrijske - no, mnogi tvrde da je po 'slatkom životu' - bila čak ispred nje! U prilog tome govori obeležje na pločniku koje ukazuje na tajni prolaz do - javne kuće (domaćin ukućanima kaže da ide u čitaonicu, ali umesto da se popne gore, on siđe, pa kroz podzemlje stiže pravo - u naručje lepih Efešanki!)
Efeska Kuća ljubavi bila je posvećena boginji Veneri, a ceo kompleks pripadao rezidencionom delu grada (IV vek p. n. e.) Palata je raskošno uređena; niz soba i salona ukrašenih crtežima, mozaicima i natpisima. Na osnovu njih naučnici su došli do zaključka da je građevina imala dva sprata i da su na gornjem živele devojke dok je prizemlje bilo rezervisano za goste. Jedan mozaik prikazuje tri dame koje sede za stolom i piju, tu su i mali kipovi u erotskim pozama, pa neodeveni bog Besa. U neposrednoj blizini je i crtež četiri žene od kojih svaka simbolizuje jedno godišnje doba...
Prolazimo pored Trajanove fontane iz II veka. Bogato ukrašena dvostrukim redom kratkih reljefnih stubova isprepletanih sa statuama, posedovala je čak i bazen. Priča se da je bila jedinstvena i po izgledu i po funkciji. Na njoj su se nalazile tri česme. Iz prve je isticala voda. Iz druge mleko. Iz treće vino! Ovu teoriju domaćini su potkrepili činjenicom da je celokupna efeška regija oduvek bila poznata po bogatstvu vode, stoke i vinograda.
Nedaleko od ulice Kureta, a iznad kanala sa tekućom vodom priključenom na gradsku kanalizaciju - nalazi se niz mermernih sedišta sa otvorom. To su bile latrine - ili javni nužnici - koji su mogli da 'prime' čak pedesetak osoba istovremeno! Ovo mesto se nije posećivalo samo nužde radi, već je služilo da razbije dosadu i da zabavi svakog posetioca.
Na mozaikom ukrašenom platou ispred 'sedećih korisnika' - mlade i lepe igračice su neprekidno izvodile ples. Uz čarobne zvuke orkestra, sluge su ispunjavale svaku želju posetilaca, i nastojali da korisnici latrina svojski uživaju!
