Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U mreži javnih govora
SRPSKA POEZIJA
Da nam je u 2007. godini sve bilo kao što je bila srpska poezija, to bi bila godina zapamćena po dobru.
Ali to i nije novost. Već dugi niz godina tako bi mogao da započne kratak izveštaj o čitanju nove srpske poezije u toku jedne pesničke sezone.
Opet, to nikada ne možemo ni dovoljno naglasiti, jer, u komunikacijskom i recepcijskom zevu u kome se nalazi, u brzini, površnosti i ignoranciji kojima je okružena, savremena poezija je, zapravo, na rubu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javnog interesovanja, više predmet ravnodušnosti nego izazov za posvećena čitanja.
Kao da nastaje uprkos svemu, savremena srpska poezija pokazuje izrazitu vitalnost. Iako se njeno prisustvo u mreži javnih govora ni izbliza ne može porediti sa stepenom prisustva u osamdesetima, a kamoli u ranijim decenijama, poezija nije odustala od toga da bude pronicljivi kritički govor prvog reda. Dok čitamo najbolje među savremenim pesnicima, vidimo sa koliko oni pažnje (pre)oblikuju slike stvarnog sveta u mogućim svetovima poezije i sa kojom oni energijom, i dalje, pamte i beleže, kao ostavštinu za budućnost, epifanijske ili ponorne slike vlastitog vremena. Koliko je poezija izvan javnog prostora, govori i to što su mnogi pesnici počeli da pišu romane, neki uporedo pišući i stihove, neki samo pišući poslednji javno pozicionirani žanr književnosti. Ali ostavljena sama sebi i retkim preostalim čitaocima, ređim i od onih koji pišu poeziju, poezija ne prestaje da nas iznenađuje retkostima - jezičkim i poetičkim, tematskim i smislotvornim. Reklo bi se da će i te retkosti opstati zahvaljujući još većim retkostima - samim čitaocima poezije, onima na čijoj strasti opstaje jedno dragoceno svedočanstvo.
Izbor koji je pred čitaocima rezultat je jednog godišnjeg čitanja poezije. Iz ovog izbora sa žaljenjem sam izostavio nekoliko pesničkih knjiga, pokoravajući se neumitnosti broja deset (recimo: Kolonija Petra Miloradovića ili Listovi na vetru Enesa Halilovića). I u ovoj godini objavljen je ogroman broj pesničkih knjiga, bolje reći knjiga u obliku stihova. Polazim od sebe i znam da je najveći problem savremenog čitaoca to što mu gotovo više niko ne govori koje su knjige dobre. Ovaj izbor jeste pokušaj da se da jedan mogući odgovor na to pitanje. Ali taj odgovor nikako nije zaokružen ako se nema u vidu da su u ovaj izbor uvrštene samo nove pesničke knjige. U 2007. godini objavljeni su izbori iz poezije nekoliko značajnih savremenih pesnika: Četrdeset dve izabrane pesme Borislava Radovića, Izbor Milutina Petrovića, Lutajući oganj Novice Tadića, Vatra u bašti Milana Đorđevića, Homer predgrađa i druge pesme Dragana Jovanovića Danilova. U ovim izborima, bilo da su veoma svedeni i možda rigorozni više nego što je neophodno, bilo da daju celovit uvid u predstavljeni pesnički opus, predstavljeni su neki od najvažnijih pesničkih rezultata srpske poezije novijeg vremena.
Svaka od izabranih deset knjiga ima neko jako obeležje. U novoj knjizi Matija Bećković je još jednom stupio na tlo dijalekatske poezije, sada je to urbani dijalekat novog doba. Vojislav Karanović produbljuje raspravu o vidljivom i nevidljivom, znanu i iz pesnikovih ranijih knjiga, okrećući pogled prema onom gornjem i onom skrivenom iza čulno dostupnih prizora. Radmila Lazić, ovoga puta okrenuta sažetosti, ispituje najdonje osnove intime. Tomislav Marinković u fenomenima stišane svakodnevice otkriva slike vanredne upečatljivosti. Testamentarne pesme Srbe Mitrovića pozivaju na još jedan susret sa ovim pesništvom koje je neprestana hronika kamerne svakodnevice. Jezički uzbudljiv i inovativan, Porculan Dejane Nikolić oživljava prizore čiste, intimističke lirike. Niko u savremenoj poeziji kao Duško Novaković, i to možda baš u knjizi Tupan i njegov pedagog, ne pokazuje tako intenzivnu i usredsređenu strast verističkog preispitivanja sveta. U retoričkoj svedenosti nove knjige Milutina Petrovića sama poezija postaje najveći izazov pesničkog govora. U Tihoj obnovi leta, knjizi pročišćene tišine, Jasmina Topić obnavlja i morske, mediteranske vidike srpske poezije. Pesme Radomira Uljarevića oblikovane su kao niz malih lirskih povesti o krhotinama nekada integralnog sveta.
Tako ovom čitaocu izgleda 2007. godina u srpskoj poeziji.
-----------------------------------------------------------
Najbolja srpske pesničke zbirke
(azbučnim redom)
MATIJA BEĆKOVIĆ: Kad budem mlađi (Matica srpska, Novi Sad)
VOJISLAV KARANOVIĆ: Naše nebo (Zavod za udžbenike, Beograd)
RADMILA LAZIĆ: In vivo (Narodna knjiga, Beograd)
TOMISLAV MARINKOVIĆ: Svet na koži (Povelja, Kraljevo)
SRBA MITROVIĆ: Magline, sazvežđa (Rad, Beograd)
DEJANA NIKOLIĆ: Porculan (izdanje autora, Beograd)
DUŠKO NOVAKOVIĆ: Tupan i njegov pedagog (Matična biblioteka "Svetozar Marković", Zaječar)
MILUTIN PETROVIĆ: Protiv poezije (Rad, Beograd)
JASMINA TOPIĆ: Tiha obnova leta (Povelja, Kraljevo)
RADOMIR ULJAREVIĆ: Neke stvari i ostalo (Štampar Makarije, UKCG, Beograd, Podgorica)
[objavljeno: ]
