Izvor: Blic, 28.Mar.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U krivom pravcu
Svuda u svetu ulice su dosadne, uglancane, kao da ih triput dnevno asfaltiraju. I kad voziš i kad hodaš, imaš dobre šanse da zadremaš. A u Wiesbadenu - milina. Ulice i trotoari, u pačvork stilu - rupa, zakrpa, pa mali brežuljak…
Kad voziš ili hodaš, ne da nema šanse da zaspiš, nego još (ako ne razrogačiš oči) može svašta uzbudljivo da ti se desi. Ako si u autu, recimo, možeš da odvališ točak, da zgužvaš radkapnu, ili ostaneš bez držača za auspuh. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ako si pak dama, pa ideš pešaka i to u štiklama, prvo moraš da vrckaš i da usitniš po kockama, gde i uz najbolju koncentraciju, ipak ostaneš bez flekica. A kad naiđeš na rupu, još je zanimljivije. Tu je na redu tvoja štikla, sa sve tom flekicom koja je u ovom slučaju nebitna, pošto ide u kompletu sa štiklom. Odvališ je, naravno, ali ti zauzvrat ostane - noga. I sve to samo zato što nisi dremao, već si bio budan dok si hodao po džombavom Wiesbadenskom trotoaru.
A kad (recimo) naiđeš na neočekivani brežuljak (ukoliko nisi i pažljiv i budan), imaš sve šanse da ostaneš i bez tih nogu, ali i bez ruku. Oni zamišljeni, što usput rešavaju svoje muke i probleme, bez obzira na to što su i pažljivi i budni - lete pravo naglavačke, što malo otežava posao. Ne njima, koji su se prostrli koliko su dugački i teški, već onima koji treba da ih pokupe sa ulice i da ih odvedu kući.
