Izvor: Blic, 29.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U krevetu s mamom i tatom
U krevetu s mamom i tatom
Neki roditelji se nikad neće suočiti s dilemom - da li dete treba da spava s njima u krevetu ili ne. Istraživanja pokazuju da oko 70 odsto dece od tri-četiri meseca i oko 80 odsto posle šestog meseca nema problema sa spavanjem.
Oko deset odsto dece budi se noću i posle prvog rođendana, a ima i onih koji ne prespavaju celu noć ni do svoje treće godine. Ako je dete 'loš spavač' roditelji će verovatno, pre ili posle, dopustiti da mali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nestaško završi s njima u krevetu. A mali lukavac vrlo dobro zna šta mu se sviđa.
Pa, ako pokušavate da razrešite dilemu - izbacivanje iz bračnog kreveta ili ne, evo nekoliko saveta američkog psihologa Džefrija Milsa.
1. Nije dobro da ostavljate dete da samo plače u svom krevetiću. Trebalo bi da ustanete i utešite ga. Ali nemojte da palite svetlo i previše pričate. Ako želite da stavite dete u svoj krevet, učinite to odmah, nemojte da odugovlačite, da ga ne biste razbudili.
2. Ako se partner protivi bebi u bračnom krevetu, morate da se zapitate što je bolje za vašu malu zajednicu. Jedno je sigurno, pogrešno je da vam dete bude izgovor za rešavanje odnosa sa partnerom. Ili, još gore, da ga stavljate kraj sebe jer nemate partnera.
3. Posle treće godine zaista je vreme da dete spava u svom krevetu ili, još bolje, ako imate finansijske i prostorne mogućnosti, u svojoj sobi. Deca obično uživaju u svom osamostaljivanju. Razgovarajte sa njim, uveče ispričajte po koju priču, jer posle treće godine ne postoji razlog zbog kog bi njegov novi krevetić bio prazan, dok se vas troje gurate u bračnom krevetu.
