Izvor: Blic, 02.Avg.2011, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U korist čije štete
Regionalna saradnja se veliča kao aksiom koji - se po definiciji sam po sebi razumljiv - ne mora ni obrazlagati ni dokazivati. Takvo stanovište bi, naravno, bilo prihvatljivo kada bi pomenuta saradnja podrazumevala reciprocitet. Lako se, naprotiv, može dokazati da ona za sve sastojke nekadašnje zajedničke države nema isto značenje, baš kao što ni raspad te države nije za sve imao iste posledice. Moglo bi se čak reći da je ideja o asimetričnoj federaciji, u koju su nekada polagane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << velike (kako se pokazalo neosnovane) nade, oživotvorena upravo u vidu asimetričnih koristi. Neke od novih tvorevina su dosegle sve svoje državotvorne ciljeve, dok su druge, Srbija, na primer, ostale bez dela svoje teritorije.
Shvatljivo je, otuda, da će oni koji su dobili sve prihvatiti svaku inicijativu koja jača i učvršćuje njihovu novostečenu državnost. Oni, pak, koji su - raspletom jugoslovenske krize - uskraćeni ne samo u pravima već i u teritorijama, nemaju iste razloge za radovanje.
Ne može se, drugim rečima, ma koliko se prekrajala istorija i prećutkivala istina, poreći da su jedni na dobitku a drugi na gubitku. Nemojmo se, otuda, pretvarati da ne primećujemo kako se regionalna saradnja ne odvija u idealnom svetu, u kome je jedino ostvariv pun reciprocitet interesa, već u surovoj stvarnosti u kojoj bezazleno opisane „istorijske okolnosti" svako tumači na način koji mu najviše odgovara. Nema boljeg primera za to od odnosa prema Kosovu gde naši susedi ne vide nikakvu protivrečnost između uveravanja da su za prijateljske odnose sa Srbijom i saglasnosti da joj se otme deo teritorije. Baš ih briga da li je to pravično sve dok procenjuju da je za njih to celishodno i probitačno.
Regionalna saradnja, prema tome, nije apstraktno dobro samo po sebi. Ona se, drugim rečima, ne može ni razvijati ni održati ako je opterećena monopolom, takoreći katihizisom pravovernosti, prema kome je korisnicima „istorijskih okolnosti" (čitaj štićenicima velikih sila) sve dopušteno, uključujući i otimanje tuđih teritorija, a oštećenima, u ime te iste „regionalne saradnje", zabranjeno čak i da se žale zbog toga.
