Izvor: Blic, 03.Jan.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U korak sa Evropom
Ako se izuzme izložba Mrđana Bajića u našem paviljonu na Venecijanskom bijenalu i rad „War Frames" Zorana Naskovskog u centralnom paviljonu čiji je selektor Robert Stor, 48. oktobarski salon je i ove godine postigao najveći uspeh na domaćoj sceni. Videlo ga je 60.000 posetilaca (20 odsto više nego lane), što govori da je sve aktuelniji, vitalniji i masovniji. Koncepcija Lorana Heđija (koautor je Saša Janjić), primljena je s razumevanjem publike, mada se isto ne bi moglo reći >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i za naše kulturne poslenike koji su zamerili što je poprilično zavirio u intimu ateljea, izbegavši spektakularne domete.
Predstavljeni su mirkosvetovi, dobro probrani da otkriju koliko su umetnici krhka i osetljiva bića, kao što su Mrđan Bajić, Lois Vajneberger, Glorija Fridman, Elizabeta Petrović, Hana Rajković, Kim Sjang Sua (kome je dodeljen Gran pri)... Pronikavši u njih, Heđi nam je omogućio bar trenutke empatije u globalnom „zagrevanju" koje sve više narušava iskonsku težnju jedinke u potrazi za srećom i boljim životom.
Sličan mikrokosmos pokazala je i izložba Ilije Bosilja iz porodične zaostavštine, u novosadskom „Platoneumu". Bosiljevi pejsaži naseljeni izmišljenim univerzumom ljudi i demona, antropomorfnih stvorenja, čak i svemiraca, prijemčljivi su najširoj publici baš kao i njegov život zemljoradnika koji je ostavši bez zemlje utehu našao u svom hobiju pretvorivši ga u autentično stvaralaštvo.
Jubilej Petra Lubarde je obeležen najpre u „Haosu" (ratni i poratni crteži), zatim u Galeriji „Beograd" na Kosančićevom vencu (gde je rekonstruisana Lubardina samostalna izložba održana u Galeriji ULUS-a na Terazijama 1951. godine), i Galeriji RTS, gde smo posle dugo godina videli na jednom mestu dvadeset slika iz zbirke Narodnog muzeja. Pravi omaž našem jedinom umetniku ovenčanom internacionalnim priznanjima kao što su „Gugenhajmova", „Herderova", Bijenala u Sao Paulu 1953, i Tokiju 1955. dogodiće se, međutim, tek u martu 2008. u Muzeju „25. maj" gde će biti izložena Lubardina dela iz Muzeja savremene umetnosti i sa Cetinja.
Uz izložbe kao što su Festival nauke („Geozavod"), Federika Felinija (Italijanski institut za kulturu), Lubomira Ferka (MPU), Dejana Kaluđerovića (MSU), Modiljanija („Progres"), Željke Momirov („Cvijeta"), Saše Pančića („O3on"), Veljka Mihajlovića (Ljubičin konak), Ivone Pleskonje („Beograd"), Halila Tikveše (Centar za grafiku), Čedomira Vasića (KCB), Jarmile Vešović („Cvijeta"), Zlatka Vićentijevića („73"), kao i internacionalnu smotru ilustracija „Zlatno pero", Beograd sa likovnog stanovišta postaje sve zanimljivija evropska metropola, u susedstvu sa Novim Sadom koji svoju scenu gradi preko Matice Srpske, spomen-zbirke Pavle Baljanski, MSUV i nezaobilazne „Art klinike", i Zrenjaninom koji je edukujući najmlađe izložbom Leonardovih izuma u Narodnom muzeju po broju posetilaca nadmašio mnoge prestoničke galerije.
1. 48. oktobarski salon - Beograd - 60.000 posetilaca
2. Leonardo da Vinči - Zrenjanin - 10.000 posetilaca
3. Festival nauke - Beograd - 8.000 posetilaca
