Izvor: B92, 25.Avg.2013, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U inostranstvo po praksu
Beograd -- Nakon što je Srbija dobila status kandidata, studenti iz Srbije imaće mogućnost da učestvuju u programima studentskih praksi u inostranstvu, piše Danas.
Naime, sa dobijanjem statusa kandidata naša zemlja dobija šansu da od korisnika Tempus programa postane punopravni učesnik, kao i da institucije iz Srbije vremenom počnu da učestvuju u svim aktivnostima u okviru Erazmus Plusa, novog programa Evropske komisije za saradnju u oblasti obrazovanja, mladih i sporta, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će trajati u periodu od 2014. do 2020. godine.
Neke od aktivnosti koje su posebno značajne za dalje usavršavanje naših studenata i nastavnika su programi razmene, stažiranje nastavnika i studentska praksa, kao i mogućnost organizacije pripremnih poseta. Međutim, kako objašnjava Marija Filipović Ožegović, upraviteljka Fondacije Tempus, organizacije zadužene za sprovođenje programa EU iz oblasti obrazovanja u Srbiji, "status kandidata jeste važan, ali nije ključan za ulazak u navedene aktivnosti".
" Punopravno učešće u programima puno košta. Primera radi, Hrvatska je za učešće u sličnom programu na godišnjem nivou prvo plaćala šest, pa osam miliona evra", objašnjava Filipović Ožegović. Ona dodaje da pored novca koji je potrebno obezbediti i institucije moraju biti spremne za period priprema za dobijanje statusa punopravnog člana u programima koji u proseku traje oko dve godine, kao i da Evropska komisija može "kazniti" zemlju uskraćivanjem učešća ako ne sprovede pripreme na pravi način.
"Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja trenutno razgovara sa Evropskom komisijom o novcu koji je potreban za punopravno učešće, kao i o tome koliko novca se može obezbediti iz IPA fondova. Istovremeno, razgovara se i o drugom nivou učešća u Erazmus plus programu, koji treba da počne sledeće godine i koji će zapravo zameniti postojeće programe tako što će ih sve objediniti pod jedan okvir. Cilj je da pravila za učešće u svim delovima programa budu ista i da se na taj način institucijama olakša priprema potrebne dokumentacije za konkurisanje i za sprovođenje projekata", kaže upraviteljka Fondacije Tempus.
Planirano je da Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, učestvuje u tri nivoa Erazmus plus programa.
Pored nastavka reforme obrazovanja i razmene obrazovnih politika, Srbija će u nešto većoj meri učestvovati u programima razmene studenata i nastavnika, s tim što je, kako Marija Filipović Ožegović naglašava, "krajnje vreme da stavimo veći akcenat da što veći broj studenata i nastavnika dolazi kod nas kroz programe razmene, a ne samo da mi šaljemo naše ljude u inostranstvo". "U Srbiju dolazi zanemarljiv broj stranih studenata. Radi se o nekoliko desetina do nekoliko stotina njih godišnje, iako evropski obrazovni prostor stimuliše cirkulaciju visokoobrazovnih ljudi. Razmena kulture, znanja, ideja, tolerancije čini da svaka sredina dobije nešto novo sa svakim stranim studentom. Istovremeno, svako ko je došao shvatio je da mi nismo ljudožderi, već da smo gostoljubiv narod i preneo je tu sliku o našoj zemlji. Činjenica da sve veći broj fakulteta akredituje master i doktorske studije na engleskom jeziku, pokazuje smo svesni toga da su nam strani studenti potrebni", objašnjava ona.
Iako za razliku od pravosuđa ili poljoprivrede, EU ne nameće toliko veliki broj pravila koja sve članice moraju poštovati, po pitanju obrazovanja na nivou Unije teži se većoj usaglašenosti obrazovnih politika zbog čega Evropska komisija formira radne grupe.
Prema rečima Filipović Ožegović, za Srbiju je posebno značajno učestvovanje u razmenama obrazovnih politika kroz učestvovanje u različitim radnim grupama. "Primera radi, cilj grupa za okvir kvalifikacija jeste da izlazi iz obrazovnog sistema budu jasno predstavljeni tako da poslodavci tačno znaju kojim znanjima, veštinama i sposobnostima vladaju oni koji su stekli diplomu, kao i da mogu da prepoznaju kom nivou okvira kvalifikacija odgovara ta diploma. Sa svim reformama koje smo imali, neke nove diplome delimično vise u vazduhu jer nisu dovoljno prepoznate u zvaničnoj regulativi, pa sad kada se sa diplomom mastera pojavite u NZS, oni imaju u zvaničnoj državnoj klasifikaciji stepen VII1, VII2 i upisuju u radnu knjižicu ono što mogu, a ne stepen stručne spreme koji odgovara novim masterima“, zaključuje Marija Filipović Ožegović.
Centri za obuku
Od 2012. godine Tempus vodi projekat "Razvoj trening programa usmerenih na javne politike EU u kontekstu evropskih integracija", čiji je cilj da se nastavno osoblje na fakultetima u potpunosti upozna sa EU politikama kako bi to znanje mogli da prenesu na učesnike u EU pregovorima. "Uvek je održivije da imamo domaće znanje nego da uvozimo. Nama jednostavno nisu neophodne strane konsultantske kuće da nas uče pregovorima, ako razvijemo sopstvene kapacitete", kaže Marija Filipović Ožegović. Projektom je između ostalog planirano formiranje centara na fakultetima i univerzitetima u kojima bi ljudi iz administracije, poslovne zajednice i NVO sektora prolazili besplatnu obuku o EU politikama.
