Izvor: Politika, 19.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U ime naroda
Ovih dana zamalo da kupim stan. Nedostajalo mi je oko 200 evra. Onih koje je vlada odbila da isplati "mom" službeniku u sudu koji prodavcu stana treba da izda vlasnički list. Kapriciozna banka za odobrenje kredita traži baš da taj list ne bude "stariji" od pet dana, a sudskoj administraciji u ovom momentu nikako nije do tih formalnosti dok s vladom bije odlučnu bitku za popravljanje svog materijalnog položaja.
Elem, u sudu generalnu štrajk, moj zahtev za kredit na "stend >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << baju", a prodavac vezan drugim ugovorom, očekuje pare u užasavajuće kratkom roku. Na pitanje šta ću sad, u sudu me lepo zamoliše za razumevanje. I mene, i prodavca, i banku i još su mi objasnili da su svi građani u istom položaju i da širom Srbije svi pokazuju razumevanje.
Rizikujući da budem jedina koja ne razume i koja je uz to dovoljno bezobrazna da kupuje stan dok zaposleni u sudskoj administraciji ne znaju kako da prehrane decu, moram da pitam – razume li neko i mene.
Shvatam da se s petnaestak hiljada dinara mesečno teško može živeti, shvatam i da su uslovi rada u sudovima grozni. Baš kao što sam se uvek trudila da razumem i kad prosvetni radnici zatvore škole, kad se medicinski radnici pobune pa primaju samo hitne slučajeve i kad taksisti, nečim nezadovoljni, blokiraju grad, kad poljoprivrednici postave barikade na autoputu...
Ne želim zato ni ovoga puta da govorim o tome da li zaposleni u sudskoj administraciji imaju pravo na ovakav štrajk, ni da li vlada sme da im ne poveća gotovo ponižavajuće niske plate, ni da li je tačno da je oko 2.000 zaposlenih viška. Ne želim da se bavim ni time koliko država svaki dan gubi jer se ne naplaćuju sudske takse, baš kao što pojma nemam ni šta se dešava s tim parama.
Ne bih ni da polemišem sa onima koji kažu da štrajkova ima svuda u svetu i da je njima uvek neko oštećen.
Evo, recimo, sad štrajkuju železničari u Francuskoj, pa tamo građani ne mogu da se voze. Vozovima. Ali, im ostaju autobusi, automobili, avioni... skuplje, ali moguće. I kad štrajkuju piloti opet ima izbora – duže, teže, ali može da se putuje. A "moj prodavac" vlasnički list može da dobije samo na jednom jedinom mestu na celom svetu. A ja samo na osnovu tog jednog jedinog papira mogu da utvrdim da je on zaista vlasnik i da stan već nije po hipotekom. A banka će samo s tim papirom razmotriti moj zahtev da mi odobri kredit.
I sad potpuno sebično pitam samo – imam li i ja kao građanin pravo da znam šta kupujem, pravo da kupim stan, imam li uopšte neka prava – (sem ovog da napišem šta me tišti) i šta je s mojom parama koje sam dala kao kaparu ako, zbog štrajka u sudu, ne ispunim uslove iz predugovora?
Imam prava, kažu u sudu. Imam prava i da, ako sve propadne, tužim državu Srbiju i tražim nadoknadu štete. A onda će, valjda, sud koji mi nije dao vlasnički list da presudi u moju korist i da traži od države da mi isplati novac – iz budžeta u koji ide i porez koji ja plaćam. Sve u ime naroda, naravno.
[objavljeno: 19/11/2007]
