Izvor: Blic, 20.Okt.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U grotlu vrelog metala
Kraj livničke peći užičkog preduzeća „Fasau Sinma” živa u termometru crveni na šezdeset stepeni. Dok pluća vape za svežim vazduhom, a uši trpe nesnosnu tutnjavu iz kovačnice, dvojica majstora koja opslužuju peć - Goran Mandić (39) i Nebojša Mlađenović (40) - krajičkom oka motre na kotao u kome se topi mesing. Iz njega, kao u paklu, palacaju plameni jezici.
-Hleb od četrnaest kora: Goran Mandić Livničke peći se ne gase: Nebojša >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Zahtevnost posla i uslovi rada, od kojih bi mnogi pobegli glavom bez obzira, svakodnevica su livca Gorana Mandića i kovača Nebojše Mlađenovića. Kao uigran tandem koji zna da se u ovom poslu svaka greška skupo plaća, njih dvojica, onako preznojeni i garavi, kažu - livnički zanat je hleb od četrnaest kora. Poučila ih je tome i priča starijih kolega da su livci ove fabrike zbog sekunde nepažnje ostajali sakati jer im je alat hvatao ruku, da su užareni komadi iskakali iz kalupa i pržili kožu, da su majstori gubili prste u raljama kovačkih presa. Ne izbijaju iz glave događaj od pre tri godine kada je njihovog, daleko iskusnijeg kolegu iz komšijske fabrike bukvalno progutao tečni metal i surovo ga odveo u smrt.
„Svesni smo da nam na poslu koji obavljamo niko ne zavidi i da je naš zanat jedan od težih koji postoje. I trenutak nepažnje u livnici može da dovede do neželjenih posledica, najčešće do opekotina po rukama. Ako je ranica mala, prvu pomoć pružamo ovde, u fabrici, ako je opekotina veća ide se u bolnicu na previjanje”, upoznaju nas sa opasnostima koje krije njihov posao Nebojša i Goran.
Livnica je najsurovija leti. Zna julska žega dobro da zaprži na četrdeset stepeni, pa da se spolja podmuklo uvuče u fabričku halu i tamo još žešće potpali ionako nesnosnu vrućinu. Ako livnički zanat priznaje „pristojne uslove rada”, onda je to zimi kada se mrazevi iz fabričkog kruga miksuju sa vrelinom peći i balansiraju prihvatljivu temperaturu. Livničke peći se ne gase, zahtevaju i noćnu poslugu, a tu je treća smena koja nosi svoje zamke. Ne što se noću traži veća fizička angažovanost, već što sitni sati u fabričkoj hali znaju da prevare i u san navedu.
„Naš posao zahteva koncentraciju i budnost svih osam sati, čovek jednostavno mora sve svoje privatne probleme da ostavi kod kuće, jer sa livom nema šale. Glava, koju nema ko drugi da ti čuva, mora samo da se posveti poslu, da razmišlja kako da našteluje mašinu i alat. Dobro se vodi računa o svakom komadu mesinga koji se topi na 950 stepeni i ne sme biti mokar jer i kap vode može da dovede do eksplozije”, pričaju livac i kovač.
Livci silom prilika
I Goran Mandić i Nebojša Mlađenović školovali su se za druge zanate, daleko lakše od ovog kojim se bave. Kako posla u struci za njih nije bilo, uhlebljenje su našli u paklu livnice.
„Posao koji mi radimo ne može da se nauči u školi. Možda nešto malo teorije, ali ostalo se sve stiče praktičnim radom uz iskusnije livce čiji se saveti poštuju kao zapovesti. Džaba ti knjige i sve ocene kada nemaš rutinu i koncentraciju da se nosiš s ovim grotlom”, poručuju Nebojša i Goran.
