Izvor: Blic, 18.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U epizodnoj ulozi
Nemanja Nenadić
Puno je reči napisano i izrečeno o povlačenju i vraćanju u proceduru predloga Zakona protiv diskriminacije. Ovde je taj slučaj povod da se ukaže na šire probleme.
Situacija u kojoj se crkve obraćaju Vladi da povuče predlog zakona sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja govori ponešto i o Vladi i o crkvama, ali znatno više govori o akteru koji u celoj priči igra epizodnu ulogu - parlamentu. To što se od Vlade tražilo povlačenje predloga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakona, ukazuje na nedostatak poverenja u Narodnu skupštinu, kao mestu u kojem se donose zakoni ove zemlje. Da poverenje postoji, onda bi se svako ko je zainteresovan za sadržaj konkretnih odredbi, poslao narodnim poslanicima svoje predloge amandmana. Narodni poslanici bi, osluškujući glasove naroda i organizacija, ove predloge pažljivo razmotrili, a ako nađu da su korisni, uputili ih u zvaničnu proceduru. Na kraju, većina odluči šta će biti u zakonu a šta neće.
Međutim, teorijski koncept u praksi obično ne uspeva. Parlamentarne odluke se, uglavnom s pravom, doživljavaju kao puka transmisija volje vladajuće većine koja je dogovorena na drugom mestu - u Vladi ili koalicionim sastancima, pa se zato na tim mestima i vrši lobiranje, a ne kod poslanika.
Pored ugleda parlamenta, ovaj slučaj je doneo i udar na status jednog ministra, preko čega i on i svi olako prelaze. Ministar Ljajić u novinskom intervjuu objašnjava da „njega nisu konsultovali” na telefonskoj sednici Vlade na kojoj je doneta odluka o povlačenju zakona. Otvara se mnoštvo pitanja, a nigde odgovora: postoje li uopšte pravila za telefonske sednice (na koji se telefon zove, koliko puta treba pokušati poziv)? Mora li ministar uvek biti dostupan (ili makar imati nekog ko se umesto njega javlja na službeni telefon)? Da li se pozivi vrše samo dok se ne skupi dovoljan broj glasova za donošenje odluke većinom? Kojim podacima raspolažu oni koji glasaju telefonskim putem? Da li je ministar uopšte pozivan - ako nije, da li je neko odgovoran zbog toga?
