Izvor: Blic, 20.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U društvu Skorsezea, Kamerona i Spilberga
Ime Zorana Cvijanovića većinu u Srbiji će asocirati na ogroman broj upečatljivih glumačkih ostvarenja, ali su malobrojni upoznati s činjenicom da je Cvijanović ujedno i producent nekolicine zapaženih filmova. Jedan od njih je i „Tehnotajz – Edit i ja“, animirani film Alekse Gajića za koji je interesovanje pokazao čuveni holivudski režiser Džejms Kameron.
Svrstavanjem domaćeg filma u društvo „Avatara", „Terminatora" i „Titanika", ukazana je velika >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čast svim ljudima koji su radili na „Tehnotajzu".
- Ovo je za nas ogromna profesionalna satisfakcija. Čoveka ne može da ostavi ravnodušnim to što je napor da napravimo jednu priču, u koju smo svi zajednički verovali, uspeo da zaintrigira trenutno najuspešnije ljude Holivuda. Tekst za rimejk „Edit i ja" će raditi Leta Kalogridis, koja je pisala scenario za Skorsezea, Kamerona, Spilberga, a sada i za nas. Ne verujem da može da bude bolje društvo – kaže Cvijanović.
Ukoliko se zaista uradi rimejk, kakve će to pozitivne efekte doneti?
To je Holivud i pravila su definisali advokati, pa su očekivanja jasno određena. Nemamo ništa protiv da se uradi rimejk, ali od toga nećemo imati neku preteranu korist. Eventualno može da nam pomogne da ponovo počnemo sa prikazivanjem „Edit i ja" na ovdašnjim televizijama, ili širom sveta, kao najavu budućeg holivudskog spektakla. Ali, to su još okolnosti za koje bi se tek trebalo izboriti. Veoma važno u vezi s ovim filmom je i to da je, osim pravljenja filma, Aleksa Gajić napravio i mali studio. Obučio je dvadesetak ljudi koji sada mogu uspešno da ispune i zadatke koji dolaze s drugih velikih tržišta, poput Japana i Rusije. Nažalost, situacija u našoj zemlji nije omogućila da taj studio preživi i da se nakon „Edit i ja" uđe u novi posao.
Hoće li nedavne promene na čelu Filmskog centra Srbije usloviti neka pozitivna pomeranja u našoj kinematografiji?
Danas je kod nas proizvodnja filmova u velikoj krizi, pre svega zato što šest najvećih gradova u Srbiji, posle Beograda, nema bioskop. Filmski centar Srbije bi sada trebalo da se izbori da novi Zakon o kinematografiji napokon prođe kroz Skupštinu, jer je njim definisan rad Centra i što je najvažnije - finansiranje domaćih filmova. Dobro je što je postignut konsenzus oko ovog zakona i voleli bismo da vidimo da li ima čoveka koji se ne slaže s tim da je on dobar. Zanimljivo je da je to jedini zakon koji se delimično primenjuje, a da praktično nije donet. Mislim pre svega na to da je naša kinematografija deo evropske asocijacije kroz Euroimaž, fonda Saveta Evrope za produkciju i distribuciju evropske kinematografije. Od njih smo u poslednje tri godine dobili oko pet miliona evra za snimanje domaćih filmova.
Kakva je konkretna dobit od najavljenog zakona?
Značaj donošenja novog zakona može se videti na primeru Rumunije, gde se u poslednjih desetak godina snimaju američki i evropski filmovi, od kojih Rumunija ostvari zaradu od pola milijarde evra godišnje! Kada se snimaju filmovi svi imaju mogućnost da zarade, pošto je to posao za sve vrste radne snage. Takođe je važno i za one koji su završili škole za film, pošto bez prakse na terenu nisu u prilici da dovrše svoju edukaciju. Pre tri godine je dečko iz Rumunije pobedio u Kanu, što je direktna posledica oživljavanja filmske industrije u toj zemlji.
Izjavili ste da se ovde na budućnost često zaboravlja, jer se živi kao da budućnosti nema.
Zaista se živi od danas do sutra i ljudi se ponašaju kao da sutra ne postoji. Kao glumac posmatram u toj priči strasti ljudi koji žive kao da je danas poslednji dan na Zemlji. To nas čini užasno strastvenim i verovatno nepodnošljivim za druge. Ali, zato nije iznenađenje kada se pojavi neki fantastični sportista ili umetnik, jer takva strast zadivi ljude širom planete. Ne dozvoljavam da to osećanje u meni bude negativno.
Bitka za životnu sredinu
Veoma ste aktivni kao savetnik ministra Božidara Đelića u oblasti zaštite životne sredine.
To je za mene neka vrsta društveno-korisnog rada. Ova godina je proglašena za godinu reciklaže i mi se borimo da reciklažna industrija oživi i kod nas, da se uspostave novi tokovi otpada, a sa njima i nove odgovornosti. Naša najveća borba u ovom trenutku je da za saveznike dobijemo najuglednija preduzeća i javne institucije. Trudimo se da podignemo svest građana i da ih suočimo sa opasnostima koje neodgovorno upravljanje otpadom donosi. Kada bi se ljudi upoznali sa pravim stanjem zagađenosti u Srbiji, verujem da bi mnogo njih bilo beskrajno uznemireno i da bi potpuno promenili svoj način života i ponašanja.
