Izvor: Vesti-online.com, 25.Mar.2013, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U dijaspori se čuva tradicija
Rade Jorović (59) često gostuje u dijaspori, peva u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, a nedavno je bio i u Rumuniji. Ali, poziv koji nikad ne odbija je kada ga zovu na neku proslavu folklora, posebno u dijaspori.
- Nisam bio član KUD-a, ali pomažem od srca koliko mogu. Ni sam ne znam koliko puta sam seo u auto i putovao stotine kilometara da bih prisustvovao nekom slavlju folklora, bez ikakve nadoknade. Znači njima da im dođem, a i meni puno srce kad vidim tu dečicu kako pevaju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sviraju i igraju, sa željom da očuvaju naše običaje. Naši zemljaci u rasejanju u okviru brojnih društava prenose na mlađe generacije tradiciju, muziku i običaje rodnog kraja. Ta omladina je čestita, baš se trudi, iako među njima mnogi ni ne znaju maternji jezik - kaže Jorović i dodaje da je situacija u Srbiji drugačija.
- U Srbiji su poslednjih godina folklorci nekako utihnuli. Ali, bude se neki krajevi. Opština Jagodina adaptirala je mnoge domove kulture i tamo imate KUD u svakom selu. U Viteževu kod Svilajnca, vlaškom selu, nepunu godinu postoji KUD Vitez, a već imaju tri postave i odlično igraju. Tu je i KUD Zelengora iz Gackog, brojni su, igraju igre iz cele bivše Jugoslavije.
Da li ste imali nekih problema sarađujući sa našim klubovima u dijaspori?
- Nisam nikad, sve je uvek bilo kako smo se dogovorili. Bili su i ostali ljudi od reči. Krivo mi je samo što su njihov rad drugi zloupotrebljavali. Kada su nam uvedene sankcije, brojni KUD-ovi u dijaspori su poslužili pevačima da dobiju vizu. I ne samo njima. Bilo je i nekih samozvanih menadžera i mešetara, ali većina stranih ambasada bolje zna o našim pevačima i muzičarima nego mi sami.
Gde volite da odete, onako za svoju dušu?
- U Hercegovini, kod Ljubinja, Trebinja i okolini narod teško živi, puka sirotinja, ali čestiti ljudi, bogati duhom. Volim da odem i do Popovog polja gde je rođen Vasilije Ostroški, obiđem i grob Jovana Dučića u Trebinju. Doduše, čuvenom pesniku i diplomati, palio sam sveću i pre više od dve decenije, baš kao i poslednjem jugoslovenskom kralju Petru II Karađorđeviću, kad mnogi nisu smeli ni da uđu u crkvu Svetog Save u Libertivilu kod Čikaga, gde su obojica ranije bila sahranjena.
Među prvima ste popularizovali srpsku narodnu nošnju...?
- Pre 20 i više godina, kada sam ja stavljao šajkaču na glavu i oblačio narodnu nošnju, bio sam bela vrana. Lepili su mi i etiketu nacionaliste, a nikada kroz svoje pesme nisam nikoga uvredio. Ranije nije bilo lako nabaviti pravu narodnu nošnju, sećam se koliko su me zemljaci u inostranstvu pitali gde mogu je da naruče. Sad je druga priča, čitave porodice žive od toga. Ali i tu se preteruje, došlo do komercijalizacije, pa šaraju šajkaču u razne boje, samo da se šareni.
- Najčešće nastupam između Bjelovara i Zagreba. Svake godine me zovu na njihove svetkovine i nikada nisam imao problema. Nekoliko puta je bilo policije, jer su smatrali da su to gostovanja velikog rizika, ali nisu imali razloga da reaguju - kaže Jorović.
Je li vam tamo neko tražio da otpevate recimo "Marširala kralja Petra garda"?
- Bilo je nekih momčića koji su malo popili, pa pitali hoću li je zapevati, a zapravo nisu imali pojam ni zašto su tražili baš tu pesmu. Odgovorio sam im da su mnogo mladi za nju. Uvek sam znao kome, zašto i gde je izvodim.
- Došli su pre nekog vremena poznanici i novinari iz Hrvatske, zamolili da ih odvedem u lokal da slušaju čistu srpsku muziku i uživaju u srpskoj kuhinji. Nisam imao gde da ih odvedem u Beogradu. Odavno pričam da u gradu, ali i celoj Srbiji, nedostaju lokali sa tradicionalnom muzikom i našim jelima. Nekad je bio hotel "Pokajnica" kod Velike Plane, koji je već godinama pod ključem, kao i sijaset sličnih mesta u državi, koji su prodati, renovirani, ali su promenili svrhu, namenu, goste... - kaže Jorović.
Nastavak na Vesti-online.com...
