Izvor: B92, 20.Sep.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U decembru na Kosovu-ništa

B92: Dan posle razgovora u Londonu i dalje se spekuliše o tome da li će međunarodna zajednica odustati od preciznog definisanja statusa Kosova posle završetka pregovora i to prepustiti narednim godinama, ili će 10. decembar biti dan proglašenja nezavisnosti. U Njujorku za nekoliko dana počinju direktni razgovori Beograda i Prištine, na kojima će pregovarači, kako najavljuje Išinger, sami definisati o čemu žele da razgovaraju, a trojka će da ih ohrabruje u dijalogu. Gospodine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Janjiću, Florens Artman, bivša portparolka Karle del Ponte, je u svojoj knjizi pomenula navodni dogovor Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića o tome da Karadžić dobije nekakav azil i poštedu od suđenja pod uslovom da napusti funkcije. U intervjuu Radiju „Slobodna Evropa" Vlado Nadeždin, bivši šef kabineta Milana Milutinovića, tvrdi da postoji sporazum Radovana Karadžića i Ričarda Holbruka. On kaže da je sporazum potpisan 1995. godine, pred Dejtonsku konferenciju, i da je u njemu glavna tačka da Haški tribunal nije nadležan za Karadžića, i da su taj dogovor potpisali Karadžić i Holbruk, da dokument ima nekoliko tačaka. Potvrdio je da je dao izjavu Specijalnom tužilaštvu Srbije za ratne zločine, koje ispituje osobe koje znaju za ugovor Karadžića i Holbruka, ali nije mogao da iznese više detalja jer se pismeno obavezao da o tome ne govori, prenosi Radio „Slobodna Evropa". Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom juče nam je rekao ovde, u „Kažiprstu" da su oni zaista saslušavali svedoke, i da svi oni, nezavisno jedan od drugog, imaju veoma slične priče o detaljima. Da li Vi verujete u ovakvu mogućnost?

Janjić: Pa znate šta? Prvo, biografija oba aktera, i Florens Artman i Nadeždina, kažu da se radi o vrlo obaveštenim ljudima, pre svega o nemačko-francuskim poslovima. A drugo, sam Nadeždin je bio u poziciji, on je bio i pre toga šef kabineta Vladislava Jovanovića, on je neki kontinuitet u spoljnoj politici u doba Miloševića, i treba pretpostaviti da je ponešto stiglo i do diplomatije. Mada, znate kako, u doba Miloševića teško da je diplomatija mogla to videti. Drugo, i ja se sećam, i svi se sećamo tih spekulacija, naravno pre Dejtona, a neki posle Dejtona, američki cilj je bio zaista da Karadžić ne bude u politici, a to je posle Dejtona, i tu se pričalo o raznim dogovorima. Naravno, spekulisalo se od početka političkog angažovanja Karadžića sa njegovim dobrim francuskim vezama, otud razne legije i raznorazni legionari na hrvatskoj, srpskoj i ostaloj strani, barem se tako to obrazlagalo. Sve u svemu, sigurno je da ni Karadžić, kao jedan od aktera rata u Bosni i Hercegovini, nije bio bez međunarodnih kontakata. Ova vrsta dogovora, sad idemo na konkretan dogovor, liči na Holbruka, ali ne liči na američku državu.

B92: A zašto liči na Holbruka?

Janjić: Pa liči. On spada u one tzv. buldožer diplomate, koji su u stanju da se pozovu i na trik, da trikom nešto izdejstvuju. Ja ću vas, na primer, podsetiti da je jedan od tih trikova bio obećanje Paniću da ako uspe da skloni Miloševića, da mu ponudi povlačenje iz politike, čak je Panić to stavio na papir Miloševiću pa se ovaj naljutio i smenio ga, da bi oni njemu garantovali raznorazne privilegije, znači neodgovornost. Jednostavno, ako je i bila ta tačka o kojoj govori Nadeždin, može se sigurno reći da je nije mogao Holbruk ugovoriti, da nije imao pravo i nije imao nadležnost da ugovori izuzeće Karadžića od Haškog tribunala. E sad, mislim da se ta cela priča naravno aktualizuje ne samo zbog knjige nego i zbog najnovije faze suđenja.

B92: Koje?

Janjić: Milutinovića. Jer, očigledno je da je cela odbrana Milutinovića zasnovana na tome da on ništa nije radio, ništa nije znao i nigde nije bio, i to je jedna razumna odbrana. Drugo, jako je teško i pokazati da je on nešto ozbiljno radio u državi u doba Miloševića, ali sigurno da ima deo i saznanja i odgovornosti. I drugi deo je koji se tiče samog pritiska na Beograd i pokušaja Beograda zapravo da nekako Haški tribunal skine kao preduslov za potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju.

B92: Dokazujući da ovaj ugovor postoji.

Janjić: Dokazujući da postoje razne indicije da možda Karadžić najverovatnije i nije uopšte u Srbiji i da i međunarodna zajednica snosi deo krivice. I da zaključimo, zaista međunarodna zajednica, kad su u pitanju oni osumnjičeni za ratni zločin koji su u Bosni i Hercegovini, i snosi odgovornost. Zaista, osim nekoliko akcija o kojima je govorila Artmanova, a ona o tome ima saznanja, ozbiljnog napora za hapšenjem ni na jednoj strani zapravo nije bilo. To su uvek bile više spektakularne akcije za televiziju, za zastrašivanje lokalnog stanovništva ili neku promenu raspoloženja pred političke izbore, nego što su to bile akcije koje su vodile hapšenju. Evo, uzmite podatke i da vidite koliko je zapravo policija Republike Srpske više uhapsila, na primer, nego međunarodne snage u samoj toj Republici Srpskoj.

B92: A da li je zato privođen i sin Radovana Karadžića i kod nas, a i u Republici Srpskoj?

Janjić: Pa da, to je tzv. zatvaranje kruga. Oni su osumnjičeni, kako se to nekad govorilo u onom starom hajdučkom jeziku da su jataci, to je problem i vladike Filareta i Crne Gore. I sad to zaista počinje već da... pošto isto neefikasno traje ovako mesecima, očigledno ne daje rezultate, ali jednostavno Haški tribunal na tome insistira i to već počinje da proizvodi suprotne političke efekte. Evo, videli smo na slučaju Filareta, to više uopšte nije... niti je vlada jednog časa rekla da je Filaret na toj listi i zašto je on na listi, to je postao problem crnogorsko-srpskih odnosa. Tamo je razjedinjuje, a ovde bi Karadžić trebalo da objedinjuje Republiku Srpsku zbog emocija sa Srbijom. Ja sam gledao baš sinoć brata Radovana Karadžića, Luku, kako na Televiziji „Most" objašnjava da Srebrenice nije bilo, da zločina nije bilo, i da je to sve progon jedne porodice. Dakle, što više traje ta vrsta manifestacionih aktivnosti a nema konkretnih podataka, polako će bledeti zločin, i u tome je naravno glavni problem, i mislim da bi o tome morao da razmisli i budući tužilac u Hagu, a pre svega i vlasti u Beogradu.

B92: A koliko je verovatno iz ove perspektive da se ovakav ugovor pronađe, ukoliko je zaista i Amerika stajala iza Ričarda Holbruka, koji bi eventualno sklopio, jer on zaista podseća na Bornov identitet, na Ladlama?

Janjić: Pa moram da kažem, znajući nas, prosto je neverovatno da ako to postoji, da nije već štampano i deljeno na Zelenom vencu. Prosto je neverovatno da se ne zna gde je Karadžić.

B92: Sama Florens Artman je rekla u knjizi da su oni dobijali neka dokumenta za koja se ispostavilo da su falsifikati.

Janjić: To je nemoguće prikrivati, s obzirom na javnost koju mi imamo, vrstu javnosti koja voli da zna i ono što postoji i što ne postoji. Dakle, apsolutno sumnjam da kao dokument postoji, jer da postoji, nema više nijednog racionalnog razloga... A Radovan Karadžić je racionalan čovek, jeste psihijatar, ali je racionalan, on bi sigurno iskoristio taj dokument. I taj dokument nije podrazumevao promenu identiteta i obavezu Amerike da ga skriva.

B92: Nadeždin je čak u jednom trenutku rekao da bi trebalo da je u Ministarstvu inostranih poslova Jugoslavije, sada Srbije, jedan primerak.

Janjić: Vidite, očigledno je da postoji dil sa Haradinajem. Vidite kako se ponaša međunarodna zajednica, malo ga uhapse, malo ga puste, dozvoljavaju na terenu da nestaju svedoci, i bože moj. Isto je bilo sa Fatmirom Limajem. Tamo gde postoji dil, a to je otprilike ovo, ako se kaže da će se on izuzeti od nadležnosti, onda se jednostavno on privede u Hag i utvrdi se da nema činjenica i do viđenja, i onda se on posle godinu-godinu i po pusti. Verujte, ja sa stanovišta materijalnog ponašanja ne verujem da postoji. Možda postoji papir između bilo koga, ali da je iza toga stala američka administracija i međunarodna zajednica, apsolutno ne. Jer, da je stala, ona ima mogućnost da to ostvari, a vidimo, evo, u slučaju Haradinaja, u slučaju Limaja da oni njih jednostavno privedu, i to je jedini način da se stvar zatvori, i onda se sudski utvrdi da nisu odgovorni. Moguće je da će se to dogoditi sa Milutinovićem.

B92: Gospodine Janjiću, da li ste Vi saglasni sa svojim kolegama, koji tumače Išingerove izjave poslednjih dana? List ’Indipendent’ je objavio jednu izjavu, a dan posle toga je Išinger sam to preinačio, ali na tragu te prve izjave da ne treba Beograd i Priština jedni drugima da daju etikete i da je zaključak ove njegove izjave zapravo da se ništa neće rešiti u decembru, odnosno da bi na Kosovu ostao status kvo, uslovno rečeno. Da li je veliki deo međunarodne zajednice odustao od plana da se striktno definiše status?

Janjić: Moram prvo da kažem da je zaista previše tzv. kolega koji svoje komentare zasnivaju na jednom ili dva novinska iskaza. Ja zaista... spadam u one koji ujutru kupe sve dnevne novine, a dobija pregled međunarodni, i to je jedan vrlo ozbiljan izvor informisanja, ali nije dovoljan. Jednostavno, to što je rečeno da je Išinger rekao, Išinger ne može da izgovori. Kao što znam, ni Dušan Proroković nikad ne bi rekao ono što mu je pripisano, a često i sam čitam svoje izjave. Novinari imaju pravo na svoje razumevanje stvari, davaoci izjava nekada imaju pravo na nepreciznost. Znači, važnije je da vidimo šta je j splet interesa i šta Išinger može reći u ulozi u kojoj jeste. Dakle, sigurno je, ne samo Išinger, i Harčenko, Vizner ne toliko, on to preko okeana posmatra, kao što je posmatrao i Rohan, i to je najbolji znak da neće biti ništa do 10. decembra, jer bi on malo došao više sa ove druge strane okeana, a ima i jedan ozbiljniji znak od toga. Dakle, oni naravno da dele opomene jednima i drugima za potpaljivanje nekorektne atmosfere, za pretnje i slično, i izgleda da je nekako podela tu da Išinger malo više packi uputi Albancima u tom nekom balansu, a Harčenko da onako braneći Srbe im kaže ’ne preterujte’. Tako ja razumem te izjave. Ja bih vrlo ozbiljno čitao, na primer, izjave Lavrova i ostalo da sam u beogradskom pregovaračkom timu, a ne bih se zaletao kako imamo punu podršku.

B92: Molila bih Vas da nam objasnite izjavu Lavrova koji kaže da će Rusija sačekati da vidi kako će SAD reagovati u decembru.

Janjić: Sigurno je, to je zapravo opomena. Znate, bilo je očigledno da je, posle sastanka Buša i Putina na ranču stvar, što se tiče Amerike, malo primirena, prepuštena Evropskoj uniji. Ali, onda je administracija počela da se ponaša kao da Evropska unija mora to sve da reši sa Rusijom, a tu Amerika skoro da nema ništa, malo da daje, kako se to kaže, atmosferu da dodaje preko priča o nezavisnosti. I očigledno da je Lavrov sa dve izjave, sa ovom i onom prethodnom o crvenoj liniji, gde je u isti nivo stavio Kosovo i raketni štit, rekao: „Čekajte, niste se vi izvukli, mi ćemo s vama da razgovaramo." I sad to treba imati u vidu, jer će doći vrlo brzo susret u Njujorku Putin-Buš, biće tih susreta, biće to tema. To nije bilo... naravno da se na Pacifiku neće o tome pričati, ali u Njujorku hoće, jer je pred moguće, ako se uopšte dogode ovi razgovori, direktni razgovori na vrhu. Samo da se vratimo... Znate šta je meni glavni indikator?

B92: Za šta indikator?

Janjić: Za merenje izjava Išingera, Harčenka i koliko će proces trajati. Upravo to kako „trojka" definiše svoju ulogu. Dok god trojka kaže da je njena uloga da ne predlaže rešenja, a sigurno je da neće predlagati od 10. decembra, onda svi znamo da neće biti rešenja. Jer, Beograd i Priština mogu donekle pomeriti stvari, ako uopšte pristanu da pričaju o tehničkim stvarima, na nivou statusa ne mogu ništa da urade. Videli ste, Beograd kaže da nama Amerika pre nego što krenemo u razgovore garantuje teritorijalni integritet i da odustane od podrške Ahtisariju o nezavisnosti, Albanci kažu da definišemo odnose dve suverene države. To je nivo razgovora o statusu, i iz toga se može izvući jedna tehnička stvar koja se zove komponenta regionalne ili međusobne saradnje, koje ima i kod Samardžića kao tema.

B92: Ima.

Janjić: Dakle, tu će se naći taj deo, ali ovo pitanje ’ko je nezavisan, ko je zavisan’ će se ostaviti sve dok se ne dogodi ovo o čemu priča Lavrov.

B92: Na drugoj strani, kako ja razumem gospodina Išingera u Njujorku, „trojka" neće definisati teme Beogradu, odnosno Prištini. „Pustićemo njih da razgovaraju", tako je rekao, a oni će tu da podstiču dijalog. Ali, prva tačka našeg dnevnog reda jeste status, to je problem.

Janjić: Pa ne, znate šta je problem? Očigledno svako ima mentora.

B92: Ne kažem da smo mi problem, problematične su obe strane.

Janjić: Ne, pa problem je ovakav, problem nije uvek negativna stvar.

B92: Ali, kako ćemo doći uopšte do...

Janjić: Kod nas narod misli kad kažeš ’problem’, da je to samo nešto negativno, što te opterećuje. Problem je nešto što te obavezuje i tera da radiš, da ga rešavaš. Dakle, Beograd ima mentora u Moskvi, ili barem čak i više tvrdi da ima mentora nego što ima, možda ima više u ruskoj ambasadi ovde nego u Moskvi, a Amerikanci mentorišu Albance. I sad kad bi to rekli narodski, delegacije... Posao Samardžića i tamo ne znam ko mu je partner na drugoj strani, njihov posao je da drže vodu dok majstori dođu. Majstori neće doći do 10. decembra, to je jasno iz izjave Lavrova, pa Išingera i ostalih, oni će njih pustiti da kažu šta mogu zato što postoji taj prećutan dil, i to je rezultat sastanka na ranču. Setite se one famozne rečenice Buša: „Vladimire, ti si veliki političar." Znači, dok Vladimir ne reši svoje političke probleme, a to je 2. mart i predsednički izbori, zaboravite dogovor. Ovde će se držati voda, ovde će svako gledati, zavisi koliko je inteligentan, a bojim se da se ova druga strana ponaša pragmatičnije i inteligentnije, da pomeri simpatije međunarodne javnosti u svoju korist i da možda isprovocira drugoga na grešku. Mislim da su Albanci i UNMIK uspeli, da su isprovocirali Beograd na grešku u vezi sa izborima. Onog časa kad „trojka" kaže – E, dobro, zna se šta se dešava 10. 10. decembra se završava period, onda se sedam-osam dana, negde do Nove godine, piše izveštaj generalnom sekretaru i kaže se – Evo, to i to se postiglo. I samo se opisuje tehnologija, zna se već kako izgleda struktura izveštaja, i onda se kažu preporuke. E, preporuka je važna. Preporuka može da bude – Ovi su se dogovorili o tome i tome. Savet bezbednosti može na osnovu toga, uzimajući u obzir i Ahtisarijev plan, to se neće reći, ali će se podrazumevati, da pripremi zajedničku rezoluciju, svih članica. Druga je - Postoji nesaglasnost, možemo da probamo ponovo unutar Saveta bezbednosti ili da organizujemo konferenciju o statusu. E, ta konferencija ili taj dogovor se neće završiti pre predsedničkih izbora u Moskvi.

B92: A šta se onda, po tom scenariju, dešava na Kosovu, u decembru?

Janjić: Pa po tom scenariju na Kosovu se u decembru ne dešava ništa. Evo, da saberemo, novembar, a oni se još svađaju oko toga ko im je u vladi. Dok se oni poizaberu 18. novembra, prebroje glasove, oni će taman da se svađaju ko je premijer. Jedino što bi moglo da se desi jeste da se pojavi Haradinaj iznenada, opet da ga po onom poznatom modelu kad ne postoji dogovor puste, da malo kontroliše... Njegovi su jako nezadovoljni, mnogo gube i finansijski i politički, Pacoli i Nova alijansa se šire na račun njihovih glasova, mogli bi da naprave neke nerede. Znači, ja očekujem da dolazi Haradinaj da ih malo smiruje, bože moj, prekida se suđenje dok se ne sredi stanje, to je jedino što se može očekivati. Priča o tome da će neko proglasiti nezavisnost... Verujte, ja sam bio prisutan, kad je to bilo, negde prošle godine u junu, kada su išli raznorazni britanski i domaći eksperti i diplomati i pitali kako će Srbi da reaguju kad za sedam dana bude vatromet u Prištini. Ništa, napraviće svoj vatromet u Gračanici. Ne očekujem proglašenje nezavisnosti. Znam da je to jedna opcija koju je sa dosta podataka fiksirala Vlada Srbije, napravila čitav program. Mislim da iscrpljuje 70 posto svojih kapaciteta na odgovoru na to hipotetičko pitanje iz vrlo prostog razloga, što je i jednostrana proglašena nezavisnost američka kontra na ruski veto. Dok god se o njoj govori to znači da se računa s nekom rezolucijom, a želi se da se Rusi barem doteraju da što manje traže i da budu suzdržani. Drugi razlog zbog čega ne očekujem jednostrano proglašenje nezavisnosti je zato što bi to bilo sa stanovišta albanskih interesa besmisleno. Oni jednostavno kontrolišu Kosovo sve više i više, Beograd sve više i više gubi kontakt sa Srbima centralnog Kosova, nema čak ni uticaj na te tzv. paralelne institucije, čak ih je Slobodan Samardžić i denuncirao. Jednostavno, svi koji smo tamo išli trudili smo se da govorimo da ne postoje paralelne institucije, barem u nivou okruga i opština. Obrazovanje... Odjedanput je Samardžić rekao, i vlada potvrdila i tako taj famozni državni vrh, ja ne znam gde je on uspostavljen i ko čini taj famozni, fantomski državni vrh, rekao je: „Biće izbori za opštine gde žive Srbi." Znači, izbori koje organizuje Srbija, paralelni izbori. Kad se to kaže, Albanci su dobili 30 posto akcija koje bi mogli izvući iz referenduma i proglašenja nezavisnosti.

B92: I UNMIK je reagovao na to da je prekršena rezolucija.

Janjić: Pa da, ne treba im. Znate, kada imate Samardžića, ne treba da proglašavate nezavisnost, već samo kažete – Evo, vidite, Beograd nas neće, Beograd hoće Kosovo bez Albanaca, Beograd hoće Srbe, i to neće sve Srbe, on samo hoće severne, jer tamo su te opštine, on neće čak ni horizontalne veze. Jer, znam šta sad rade, koju kontrakampanju i šta je u Londonu bila priča. Dakle, nemaju oni razloga da proglašavaju...

B92: A šta može da bude efekat bojkota tih izbora? Šta se želi postići time?

Janjić: Rekli ste pravu stvar, Vi ste sada denuncirali Samardžića i državni vrh. Državni vrh je hteo da bude pametan... Vi ste prvi, moram da priznam. Državni vrh je rekao ovako: „Ne preporučujemo da idete na izbore", sa danom zakašnjenja. Naravno, ko se prijavio, prijavio se, a onda je video da se mnogo prijavilo, od 64 liste 13 srpskih, to je mnogo u odnosu na strukturu stanovništva. E, onda su doneli drugu odluku: „Mi ćemo da organizujemo izbore za vas koji baš želite izbore", što je u stvari poruka građanima, glasačima – Bojkotujte ovih 13 lista. Dakle, šta može tim bojkotom da postigne? Prvo, neće sprečiti ulazak Srba u institucije. Oni će sigurno, koliko god glasova dobiju, njih će UNMIK priznati, sa 20 glasova ako treba ulaziće se u Vladu Kosova. Drugo...

B92: Pa tako se prošli put dogodilo, u stvari.

Janjić: Da, sad će isto, samo što će sad biti manji bojkot zato što ovi nisu imali hrabrosti da kažu da je to bojkot. Drugo, potkopaće poverenje ljudi iz centralnog Kosova, jer na njih se to ne odnosi. Mislim da će pokrenuti talas iseljavanja ako pod hitno ne odu tamo i objasne da nisu hteli to. Tri, mislim da će izgubiti Novo Brdo, jer tu bez masovnog izlaska Srba... i prošli put se jedva održala većina. Znači, izgubiće sve one opštine gde je bilo...

B92: Mada, u Novom Brdu postoji jedna lista, Građanska inicijativa.

Janjić: Ma ne vredi, znate, ako oni ne dobiju i glasove privremeno raseljenih lica. Ja znam kako je to bilo kad smo radili za to. Dakle, izgubiće se Novo Brdo, Gračanica neće dobiti status opštine, a to je najveća enklava, Štrpci hoće. Šta će se dogoditi, u stvari? Ojačaće se severnjaci, ona grupa oko Srpskog nacionalnog veća...

B92: Samo trenutak, gospodine Janjiću, samo da kažem da se za minut i po isključujemo iz televizijskog prenosa. Izvolite.

Janjić: Eto, oni će se ojačati i cela sudbina srpskog državnog nacionalnog projekta će doći u ruke Marka Jakšića, Slobodana Samardžića i gospodina Nikitovića.

B92: Da li smatrate da je dobar potez „trojke" da ne nametnu teme o kojima treba da pričaju dva tima? Da li će ta dva tima uspeti uopšte da uspostave dijalog, s obzirom na to da svako odlazi u Njujork sa svojim čvrstim stavovima i sa suprotstavljenim pozicijama? Dakle, da li će se pomaći sa te prve tačke?

Janjić: To je dobar potez, jer, rekli smo, „trojka" neće da im nudi rešenje, ona pušta njih da vide šta mogu, a dala im je, utakmica se igra do 10. decembra, i onda trojka sedne i analizira – žuti karton, crveni karton, ili mi zasučemo rukave, a time se kupuje ovo vreme za ostvarivanje bazičnog dogovora da se neće remetiti šanse Vladimira Putina u određivanju ekipe koja nasleđuje ili će možda i on sam da nastavi da radi posao na drugoj poziciji. Dakle, to je taj ključni dogovor. Americi zaista ne odgovara Rusija, koja bi upala u nestabilnost, a Rusija sa Vladimirom Putinom je ipak prepoznatljiva Rusija, Amerika zna šta može da očekuje, često tvrdi ’govor žestokog partnera, ali partnera’. Putin je partner u borbi na globalnom planu protiv terorizma i u podeli energetskih resursa.

B92: I samo da nam pomognete da razumemo jednu izjavu predsednika Tadića. Ovo je izjava jednom češkom listu, ja sam je preko agencija pronašla prevedenu. Predsednik Tadić je upozorio u intervjuu da je dogovor moguć ako političari nekih evropskih zemalja i SAD-a prestanu da podstiču nastojanje kosovskih Albanaca da proglase nezavisnost. Tadić kaže da kosovski tim neće biti sklon kompromisu i da će sačekati da pregovori propadnu i da proglase nezavisnost. Tadić upozorava da je to najgori scenario i da najteža posledica takvog scenarija može da bude rat. Da li je, po Vašem sudu, rat tema u ovoj priči?

Janjić: Ne, rat nije tema, i uopšte nije mudro rat pominjati. Ja sam video to oduševljenje ministra Šutanovca kad je popravio četiri aviona i helikoptera i smatrao da je prvo što treba da uradi da probiju vazdušni zid iznad Beograda, i video sam reakciju građana Beograda. Zaista, gospodin Tadić i njegovi ministri bi mogli malo da porazgovaraju sa građanima na šta njih podsećaju avioni vojni koji lete iznad Beograda, na rat, na bombardovanje Beograda. I niko nije sulud u ovoj zemlji, barem od onih koji su zaista patili, a ja ne znam koliko su patili Šutanovac i Tadić u to doba, da uđe u bilo kakvu avanturu protiv čitavog sveta sa četiri aviona i četiri helikoptera. Ja stalno...

B92: Ne, ne deluje kao da oni baš žele da uđu u avanturu.

Janjić: Vidite, ne možete... To je kao u pozorištu. Ako vi okačite pušku na zid u scenografiji, ona mora da pukne u toku predstave, inače je besmislena. Ako vi pričate o ratu, vi morate barem da imate razvijenu nukleranu tehnologiju dotle da svi veruju da ćete možda sklopiti bombu. Ako vi to nemate, pričajte o miru. I konačno naši političari treba da nauče... Ja to stalno ponavljam, ja znam da ne vole Crnogorce svih boja, od Medojevića, preko Bulatovića, do Đukanovića. Šta mogu od njih da nauče? Da je kooperativnost najbolji džihad. Neka gledaju malo od braće Crnogoraca. Ta retorika apsolutno znate čemu je poslužila? Jedan cirkus na Balkanu. Onda Albanci digli, onda je Albanija digla neku svoju vojsku, a ni ne znaju s kim se graniče. Tamo imaju Crnu Goru i Kosovo, a oni digli vojsku, tamo šetaju. Mogu misliti kako se sada šetaju ovi Ramušovi crni i crveni, kako se već sve zovu. I onda dobijate jednu potpunu farsu o Balkanu i niko ne razmišlja o statusu. Umesto da podrži osnovnu priču koja je u redu: „Nećemo priznati nezavisnost, to je najgore rešenje, nemojte to podržavati, za nas", on skreće pažnju s toga na mogućnost pretnje i onda se ceo, govorim nešto iz realnosti, onda se svi analitički, obaveštajni, diplomatski kanali okreću – Ko to iz Srbije šalje vojsku? Koliko to ima MUP-ovaca? Samo to se radi. I vaša pozicija je slaba, onda vas osumnjiče za destabilizaciju i vi se izjednačite sa onima koji zaista pucaju, ti raznorazni ratni veterani, i zapravo njihovi zločini i potencijalni terorizam, koji ja ne isključujem, ja to ne isključujem, se stavljaju u drugi plan. Umesto da Tadić vrlo ozbiljno razmisli čemu vode nejedinstvene poruke građanima Srbima, sad govorim o Srbima sa Kosmeta, umesto da ode da im objasni ono što sam rekao, ovi potezi vlade oko izbora služe za to, to i to, ja ne znam čemu služe, ali ne služe da se vi plašite, bojite i krećete. Jer, zašto? Kada ekstremisti Albanci vide prve kolone koje kreću, nije isključeno da će oni malo da pripucaju, da poteraju, da poteraju sve ljude. Oni ne žele Srbe na Kosmetu. Dakle, pričati o ratu, to znači širiti strah, kao i pričati o podeli, to znači širiti strah pre svega kod Srba, nesigurnost, jer ljudi ne znaju šta će iduće godine, u koju školu, a podsticati Albance na nasilje.

B92: Da li je problem za zvanični Beograd što u ovom trenutku i dalje nema jasno definisan, sastavljen pregovarački tim? Koliko sam razumela, i dalje funkcioniše stari tim. Ministar Samardžić je rekao da su na neki način svi članovi vlade uključeni u tim. Ministar je rekao da će uoči pregovora tim biti formiran. Za sada znamo samo da premijer i predsednik odlaze tog dana na pregovore u Njujork.

Janjić: Pa ne, to očigledno nije problem za zvanični Beograd, ali to je problem za srpske nacionalne i državne interese. I budimo svesni toga, ta se priča zove ’Car je go’. Beograd ne postoji kao jedinstvena politika i kao usaglašene institucije. Postoje grupe ljudi koje su ušle u vrlo opasnu igru pregovaranja, podrivanja, u kojoj su se zapravo zaboravili koliki je rizik preuzeti na sebe da ćeš rešiti problem Kosova. Dakle, postoji problem neodgovornosti, neadekvatnog ponašanja, i vidimo odsustvo bilo kakve strategije. To glumljenje da mi imamo nešto, ali nije vreme da vam pokažemo, to više ne može da radi. Oni nemaju šta da nam pokažu.

B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta".

Nastavak na B92...