Izvor: Danas, 17.Nov.2013, 20:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čijim je rukama (ne)pravda?
Iako, naravno, zabrinjava i sama pomisao na ljudsku zajednicu u kojoj svako grabi pravdu u svoje ruke (upitno je da li takvo društvo uopšte može opstati tj. da li bi zadržalo razlog postojanja), pitanje takozvanog vigilantizma ipak nije bespredmetno. Pre svega, čovek nije samo građanin, subjekt prava, već i roditelj, brat, prijatelj. Usled toga nastaje sukob dužnosti -između pravnih i moralnih dužnosti, pa i religioznih i drugih (Avram je žrtvovanjem sina Isaka bio nameren ispuniti božiji nalog i time, svakako, brutalno pogaziti pravne i moralne obzire). Rečeni sukob, međutim, nema unapred datog, niti konačnog razrešenja. Problem se uveliko usložnjava kada imamo na umu da se ispunjavanjem jedne moralne dužnosti - ovde je pre svega reč o osveti - oglušujemo o druge moralne dužnosti, roditeljske recimo, jer ih iz zatvora ili u bekstvu teško možemo ispunjavati (a mrtvi, s obzirom da samoubistva u takvim prilikama nisu retka, još i teže).
